Pijem pivu i odmaram, uskoro ću na kupanje i spavanac.
Sutra treba ići u banku, otvorit jebeni žiro-račun jer SC-u nije dovoljno dobar tekući. Jeb'li sliku svoju.
Uz pivu pijem i kavu, i jedem kekse.
Boli me đon što nisam u društvu da bih pila pivu i što nije jutro da mogu pit kavu.
Ili to što keksi uopće ne pašu na ovu ionako bogohulnu kombinaciju.
Na Hrelić ipak nisam otišla. Zalutala sam putem do frenda i gledala njegove filmove na kompu dok je on "učio"...
(Čitaj: okrenula sam se i ulovila ga kak mi kopa po stvarima, pizdek jedan. A ja njemu sok od jabuke i kruške donijela.) tsk-tsk...
Pogledah "Egzorcizam Emily Rose" i "Trainspotting". Bolesnoooo... a gadljivoooo... a taaak dobro!
Ja b' reprizu!
Frend se jako boji vraga i njemu je Egzorcizam bio strašan, al iskreno... Trainspotting je puno šokantniji film. Ne pokazuje izolirane fenomene, nego nešto čega itekako ima. Posvuda.
Anyway... nije mi dao vrag mira, morala sam bar nešto napisati.
Do sljedeće inspiracije!
Ovaj blog počeo je kao standardni ispušni ventil. Dođem, ispucam svoje frustracije, nasmijem vas, prestrašim i pokušam izazvati neke dugoročnije (as for dulje od dvije i tričetvrt minute) sentimente.
U zadnje vrijeme prerastao je u malu virtualnu galeriju mojih radova. Svi koji žele podijeliti umjetničko iskustvo ili samo razgledati čega tu ima- dobrodošli su.
