Eto, pisala sam sinoć još jedno pismo nezamjenjivoj ljubiteljici Ramonesa i osobi koja kad kupuje kreme, kupuje one od pola kile minimalno. Bravo za ekonomičnost. :))
"Evo, prošla ponoć, a ja doma ne znam kamo bi sa sobom.
Glava mi puca iz nepoznatog razloga jerbo pijana NISAM al to me ne tješi.
Izgubljena sam totalno i ne znam šta ću sa sobom. Slušam Manu Chaoa, REM i Papa Roach i mislim si kamo da uguram termin za kafu ili nešto tomu blisko, zaželjela sam se lajanja uz piće.
Anyway, čestitam na položenom ispitu. Bar ih netko polaže ako ne ja. Opet kulju pobrah iz kolokvija, al tješi me činjenica da sam samo jedna od njih 44 s kuljama (ima nas 85 cca, ako se jako ne varam).
Lagano oni obavljaju masakr nad nama, al ne dam se ja.
Sunašce im njihovo, proći ću godinu makar podmitila sve od dekana do čistačice. A i učit ću, ako plan A propadne.
:-)
Čuvaj mi se i obavljaj svoju švalersku dužnost prema muškom rodu i u moje ime. :-)
pusa"
Eto.
Budite mi i vi pozdravljeni.
I navucite kapu na uši dok idete van, nekak mi se čini da je zima. :)
Ovaj blog počeo je kao standardni ispušni ventil. Dođem, ispucam svoje frustracije, nasmijem vas, prestrašim i pokušam izazvati neke dugoročnije (as for dulje od dvije i tričetvrt minute) sentimente.
U zadnje vrijeme prerastao je u malu virtualnu galeriju mojih radova. Svi koji žele podijeliti umjetničko iskustvo ili samo razgledati čega tu ima- dobrodošli su.
)