| < | studeni, 2022 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | ||||
Prosinac 2024 (11)
Studeni 2024 (14)
Listopad 2024 (26)
Rujan 2024 (16)
Kolovoz 2024 (23)
Srpanj 2024 (1)
Svibanj 2024 (18)
Travanj 2024 (21)
Ožujak 2024 (16)
Veljača 2024 (17)
Siječanj 2024 (22)
Prosinac 2023 (14)
Studeni 2023 (8)
Listopad 2023 (11)
Rujan 2023 (11)
Kolovoz 2023 (15)
Srpanj 2023 (18)
Lipanj 2023 (14)
Svibanj 2023 (12)
Travanj 2023 (19)
Ožujak 2023 (20)
Veljača 2023 (16)
Siječanj 2023 (21)
Prosinac 2022 (28)
Studeni 2022 (38)
Listopad 2022 (21)
Prosinac 2020 (1)
Kolovoz 2017 (1)
Ožujak 2017 (1)
Veljača 2017 (2)
Siječanj 2017 (7)
Studeni 2007 (2)
Srpanj 2007 (1)
Lipanj 2007 (1)
Svibanj 2007 (2)
Ožujak 2007 (1)
Veljača 2007 (11)
Siječanj 2007 (7)
Kolovoz 2006 (1)
Svibanj 2006 (3)
Travanj 2006 (1)
Siječanj 2006 (2)
Prosinac 2005 (9)
Studeni 2005 (9)
Listopad 2005 (1)
Rujan 2005 (13)
Kolovoz 2005 (5)
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
a blog
Linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
supatnik
jedna prigodna
- 08:07 -
Komentari (18) -
Isprintaj -
#
|
Andrija, Andrija, Andrija Zar maštat mogu o tebi kraj tog imena tvoga u modi sad su Frank i Bill Jim i Jack, pa i Jill A možda tebi i ne treba bilo kakve reklame jer, ti si za me, Andrija junak dana si I zato, Andrija, Andrija i kraj tog imena super momak si ti La la la, la la la la la pitaj da li te volim la la la, la la la la la o tom šutim još ja No, dan će doci, Andrija tajit´ neću to moci uzalud prigovori svi super momak si ti U skoli, sportu, na plesu nigdje pramca ti nema čak trubu sjajno svirat´ znaš svjetski steci ćeš glas A divno i urlatorski ti nam pjevati znadeš sva srca kradeš Andrija sjajan start je tvoj |
danas kad postajem Jelen
- 13:35 -
Komentari (17) -
Isprintaj -
#
|
Ka kraju će reći kako je sve to bilo slučajno. Slučajno je administrator raspisao konkurs za najblogere, slučajno je iz najdublje šume iznikao onaj Jelen koji je nekada bio drugačiji, slučajno se opet okuplja uža zagrebačka ekipa, i naravno slučajno su se neki izmiriti, sve pršti od slučajnosti. Pogledajte samo tu Jelenovu sljedbu, sve pršti od ljubaznosti, božićnog duha, dječice, i svekolike ljubavi. Ne znam za vas ali meni je to sumnjivo. i taj konkurs, ništa to neće na dobro završiti Priča se da svi ti Jelenovi sljedbenici znaju tajnu. Čudna je to priča o nekakvom pinklecu i oblutcima, o mirisima djetinjstva, hladnim zimskim jutrima, misama zornicama, šalicama čaja što griju ruke, i ljubavi. Stvarno su dosadni s tom ljubavi, tim mirom spokojem i blaženstvom, i tajnama. Tajna Tajna si moje tajne sakrivena u laticama crvene ruže u ružičastom biseru srebrne školjke u bijelom oblaku iznad tvoga grada u zrncima pijeska sa zlaćanih dina u pjesmama ptica što jutro bude u jecaju gitare u toploj noći. Tajna si sakrivena u imenu što Ljubav se zove. Vesna Mateša Pinklec |
4:1
- 21:23 -
Komentari (20) -
Isprintaj -
#
 Obzirom da već godinama nevine blogerice pokušavaju saznati kako ja izgledam, evo vam moj portret, zadnji koji je napravljen. Prva utakmica koje se sjećam bila je tamo kod stare plinare, bila je rana jesen, odnosno kasno ljeto, mater je bila u rodilištu, tamo iza sjeverne tribine, stari nije zna kud bi sa mnom pa me poveja na utakmicu. Prvo smo materi odnili cviće, prekrasan buket ruža koji smo ubrali iza Titove vile, zamotan u papir koji je parija ka vrića od cimeta. Onda smo otišli na zapadnu tribinu di je bila ekipa s tranzistorima, jer se utakmica nije mogla gledat a da se ne sluša prijenos. Igrali su Hajduk i Velež, Hajduk je dobija 4:1. Par dana kasnije mater je došla doma i donila brata, bija je mali zgužvan u paketini i svi su mu se nešto divili. Prije dvi ipo godine Marko Livaja nije ni sanja da bi moga zaigrat na svjetskom prvenstvu, iako je bio silan talent činilo se da su sve njegove prilike propuštene. Marko je onda, silnim novcima koje su mu nudili uprkos, spakira obitelj i vratila se doma, u Split, na Skalinu u Hajduka. Moj unuk je rođen 19.12.2018. u Hajduk je učlanjen 19.12.2018. nekom će to bit bez veze, ali taj neko je stvarno nevažan pa se nećemo ni obazirati na to. Marko Livaja je dvi ipo godine pošteno radio, do zadnjeg atoma se davao, i zaslužio poziv u Hrvatsku reprezentaciju. Uvijek kad su utakmice Hajduka moji unuci zajedno s mamom i tatom oblače Hajdukove navijačke majice, svaki put kad igra Hrvatska oblače kockice. Vidjeli ste jučer Marko Livaja je igrao za Hrvatsku, i dao gol, siguran sam da je u tom trenutku zaboravio sve one silne novce koje su mu nudili, i da je reka vridilo je, jer Marko je baš takav, zaljubljive prirode, beskrajno zaljubljen u svoju obitelj, svoj grad, svoj klub, i svoju domovinu. Moja mezimica ima haljinicu na kockice, ne navija ni za Hajduk ni za Hrvatsku, ona navija za Livaju, koji je mitsko biće, skoro u rangu Pepe Pig. Duje i mi ostali smo i dalje članovi Hajduka, i dali bi sve za Hrvatsku, jer smo kao i Marko beskrajno zaljubljeni u svoju obitelj, svoj klub i svoju domovinu |
teorija dobrote, po Jelenu
- 10:26 -
Komentari (8) -
Isprintaj -
#
|
evo priznat ću ja volim Božić sa svim kičem, obiteljskim filmovima, šušurom, božićnim pjesmama, i svim ostalim što ga prati i to ne od jučer volim ga od najranijih sjećanja sjećanja bosih nogu po hladnim teraco pločicama u hodniku, laganog otvaranja vrata dnevne sobe, da niko ne čuje, zaobilaženja plinske peći, koja nikako nije uspjevala pobijediti hladne dalmatinske zime, i pronalaženje darova ispod bora bor je bio baš bor, usječen negdi poviše vikendice od Annaboni, i mirisa je po smoli pokloni se nisu smili otvarat dok se svi ne probude, pa bi ja i brat onako promrzli pogađali šta bi moglo bit unutra, a onda bi se vratili u tople krevete i čekali da se razdani, pa da roditelji počnu davat znakove života, da raspakiravanje može počet od onda se sve prominilo plinske pećice su zamijenile druge vrsta grijanja čak i u dalmaciji se grije više od jedne prostorije goli otok je zatvoren pa logoraši više ne rade teraco pločice borovi, odnosno jelke se kupuju pa se u autima ne mora imat sikirica sve je drugačije osim dječjeg uzbuđenja koje donosi Božić zato će kad ničega više ne bude živit Hajduk i Božić jer svako imalo školovan zna da oni žive vječno |
Evanđelje po Jelenu
- 16:28 -
Komentari (15) -
Isprintaj -
#
Ja sam sad već velika cura, imam više od dvije godine. Neki dan kad je bio djed Božićnjak, onaj iz Rovaniemija, Finland, u Dubrovniku na Stradunu, nisam bila baš oduševljena, naime ja sam silno željela da umjesto njega dođe Pepa pig, koja je zakon, bolja i od Elze, iako imam haljinicu kao Elza. Sad jedva čekam Svetog Nikolu koji će mi, iako to svi kriju od mene donijeti Pepu u božićnoj opravici i njenog brata Georga također. Skupa s mamom ću poredati svoje midžice, jer iako imam više od dvije godine ne znam reći čizmice, ali to nije važno jer se ionako svi smiju kad kažem midžice. Ove godine će mi mama i tata, jer sam već velika cura i imam više od dvije godine ispričati i priču o malom Isusu, i skupa ćemo kititi jelku, stan smo već okitili, a ja ću širom otvorenih očiju gledati one šarene kuglice, i ponavljati Judita će, Judita će, pa će i meni dati da pomažem. Moj veliki brat Duje već zna da se kuglice ne smiju dirati, ali će isto kao i lani iskoristiti priliku, i poneku čupnuti kad niko ne vidi. Duje će malo prije Božića imat rodendan, pa ćemo svi skupa ako budemi zdravi, ić kod dide u Zagreb, na advent, i onda će i tamo biti jelka i pokloni. Dida joj je rekao da je barba Jelen, koji je čaroban i manta po šumi, i sigurno pozna Pepu, rekao da svi u božićno vrijeme moraju biti dobri.  Ja ću biti dobra ko sunce, i moj brat Duje također. |
Migrena
- 09:30 -
Komentari (12) -
Isprintaj -
#
|
sreja je reka da goldun neće puknit ako ga napunimo vodon i bacimo s trećeg kata inače goldun je prezervativ, i bilo bi krajnje vrime da vi naučite govorit kako bog zapovida u to vrime ja mislin da golduna nije bilo ni kupit po dućanima, nego samo u apoteci, a ionako ih ne bi kupovali u dućanu, jer bi one kokoši odma rekle materi da san ih kupija, a onda bi bija šou moja mater baš i nije volila te ženske šta su pretendirale na mene, znala je žena da te to samo iskoristit oće dakle da bi znali ko je dobija okladu, odnosno oće li goldun puknit kad ga bacimo s trećeg kata, morali smo ić u apoteku kupit ih u to vrime one ženske u apoteku nisu bile ka danas, da ti uvalu onu škatulu, napišu tri puta po jedan, i to je to u to vrime niko nije bija ka ovi danas, svi su nešto ispitivali tako je bila i ona jedna apotekaruša, koja je kad bi doša kupit hipermangan i srebrenu prašinu za činit petarde, pitala zašto će ti to, tako da si mora imat završeno pola medicine, a ne samo kemijski fakultet za činit petarde, da imaš šta bacat za Božić i novu godinu e ta apotekaruša, je bila ista ka ona vesna girardi jurkić, sa prepariranon trajnon, jebate koji li je ona taft koristila, ona je bila u apoteku kad san ja doša kupit goldune kažen ja lipo, molin vas kutiju golduna, a ona će meni, a za šta ti tribaju golduni ne tribaju meni kažen ja, mater me je poslala da ih kupin, bio je odgovor sa automatske sekretarice, koji se uključiva kad te pitalo zašto ti triba hipermangan, pa je logično triba vridit i za goldune inšoma apotekaruša je nako malo zastala, ka da razmišlja, a onda jon je neki lik reka, daj malom goldune, vidi ga bit će pravi jebač kad nareste apotekaruša je digla nos i dala mi onu kutiju golduna tako smo mi mogli nastavit s našin istraživanjem u to doba golduni nisu bili ka ovi sada, s okuson jabuke, breskve ili naranče, niti su bili vako tanki, bili su pravi socijalistički, nako od debele gume i smrdili su po gumi, ista tvornica je činila goldune i gumenjake, tako da su oni na titanik imali risove goldune, ne bi in tribali pojasovi za spašavanje, samo bi tribali napuvat goldune i bili bi se spasili ne znan jeste li vi kad ulivali vodu u bilo koje goldune, a pogotovo u te risove, to van je jako zanimljivo, oni goldun se otegne doli do sudopera i samo raste, raste, pari ka da bi moga ulit dvista litara vode u goldun kad ga tako napunite i zavežete, onda ga triba izvadit iz sudopera, a on biži na sve strane napokon smo došli do kraja pokusa, itnili smo oni goldun pun vode sa trećeg kata, i jeba mater svoju nije puka kad smo završili s tin pokuson vaso je reka da se od faksa more napravit napalm, ali da mora bit faks, ne smi bit ni rubel, ni nila, ni plavi radijon, nego baš faks onda san ja iša doma vidit ima li faksa, a tamo me je dočekala mater čim me je vidila, počela je vikat, biži od mene, crno mi je prid očima, zadavit ću te, umete me sramota, a meni nije bilo jasno kako zna da ću jon ukrast faks, jer nisan ima pojma da je mater išla kupit kafetin u apoteku kad malo bolje promislin, oni su u to doba svi bili ovisnici, suside bi došle na kavu, nako sa krpon zamotanon oko glave, pričale o nekoj migreni, i pitale mater ima li kafetin, zato si uvik doma triba imat kave, keksa i kafetin, ako neka od susida naiđe tek poslin san naučija da žene vežu krpu oko glave kad se neće jebat, ka da bi i neko i jeba nako zamotane, parilo bi da se seksaš sa partizanskin ranjenicin iz bitke na neretvi, ono braćo tifisari preko vode do slobode.... |
Genije čudo prirode
- 20:09 -
Komentari (13) -
Isprintaj -
#
|
Danas ćemo se odmorit malo od seksa. Dakle današnji post ćemo posvetit neizvjesnoj sudbini patka Alberta, odnosno krucijalnom pitanju oće li patak Albert postat Labud ili neće. Idemo prvo u Dalmaciju, šta ćemo tamo, pitate se sigurno, patak nije tamo a i gužva je na cesti. Eto idemo jer se kad Oćeš negdi doć nikad ne ide direktno tamo, jer zle oči sve vidu, zato onda idemo prvo tamo di ne idemo, da bi na kraju došli tamo di idemo, to se tako kod nas radi jer neprijatelj nikad ne spava dok ga ne čuješ da hrče, a i onda nije sigurno, zlo je to nije mu virovat. Neki brale, pripadnik zajedničke svijesti iz Zadra je objavija da ne postoji, i da nema ništa s državon, pa je metija svoje tablice na auto i odlučija da je sam sebi dosta. Onda je ti biser krenija vozit babu u bolnicu, državnu od one države s kojon nema ništa, pa je jer mu je bilo lino ić okolo, opičija ravno u zabranjeni smjer, pa ga je uvatila pandurija, a on in je da svoju objavu po kojon on s njima nema ništa. Nije toliko važno šta je lik debil ono šta je zanimljivo u ciloj priči je da je lik dobija neviđen publicitet, šta je očit pokazatelj da urednici portala ne čitaju bloghaer, jer taki debila ka šta je taj nepostojeći kod nas na blogu ima kolkoćeš. Malo niže u Splitu je bija štrajk, skupilo se ljudi ka na koncertu Sandija Cenova u Trnbusima, pa su štrajkali protiv vlade i svega ostalog šta in je palo na pamet, bila je i Marijana Puljak sa kantom, a nije bija Ante Tomić jer on ne ide tamo di je Marijana ili bilo ko drugi sa kanton, bija je i Miro Bulj, pa nije ni čudo šta je unatoč medijskoj kampanji i pozivima na štrajk, bilo tako malo svita jer ko bi pametan iša tamo di idu Marijana i Miro. Meca je napravila diverziju na blogu jer je stavila tuke koje su pametnije od nekih blogerica, šta je isprovociralo Grunfa da objavi post Oš bit ozbiljan ili neozbiljan. To je isto ka da ja napišen jesu li van draže guzice ili cice. Sve to nas dovodi do patka Alberta koji se trenutno nalazi kod V koja ga na užas društva za zaštitu beštija koristi u cilju sticanja popularnosti na blogu. Pri tom nemamo pojma ima li tu kakvog kolektivnog ugovora, ko je nositelj autorskih prava, i radi li se o zlouporabi lika i djela patka Alberta. Obziron da ništa o tome ne znamo, preostaje nam samo da se udružimo u jednu veliku kolektivnu svijest i valovima pozitivne energije zapljusnemo patka Alberta, kako bi jednog dana posta Labud. |
Zamalo
- 09:42 -
Komentari (13) -
Isprintaj -
#
|
Šta ti ja znam, svi nešto pričaju o tom seksu, mislin ono to dođe kasnije kad se već zeru educiraš, ideš u kino, gledaš porniće, slušaš bajke starijih od sebe. Prava frka je u stvari kad tribaš poljubit neku, ono prvi put, jebate nemaš pojma šta tribaš radit, di sa zubima, nosovi se sudaraju, a jezik jebate neko je jezik spominja, di ćeš s jezikon nećete se valjda lizat ka krave. Mislin oni na filmovin, one čednije varijante, tamo se dušu, jebate ka da se ne mogu poljubit i svak o svom poslu, oni navale ka mutavi. Tako san i ja triba poljubit jednu Lidiju, ono ja san bija vitez i ima san mač, i to nije bija drveni nego od neke aluminijske šipke šta san ga maznija ćaći, a ona je bila princeza u nekoj havajskoj suknjici, sa plastičnon dijademon na glavi. Mislin sve je vodilo jedno drugome, bilo nan je suđeno, svi znakovi su bili tu, ono mač, dijadema, nije se tu imalo puno šta pričat. E zajeb je bija šta je tribalo osigurat intimu, barem nekakvu, šta je bilo teško, jer ovi ostali podanici su ka nenormalni trčali za nama, mukte san ja mlatija onin mačon po njima, najgora je bila ona Anita, dok je nisan mlatnija onin mačon po tintari, a onda je ona počela revat ka da je neko dere, i zvat mater. Anitina mater je bila zajebana, nije tukla samo svoju dicu, nego koga god bi uvatila, pa su se svi razbižali i posakrivali se. Ja san uvatija Lilu za ruku i odvuka je do nekog podruma, smijali smo se prid vratima, dok nismo čuli Anitinu mater, koja je nimalo umiljato zazivala moje ime, pa smo uskočili u podrum. Unutra je bila mrakača, držali smo se za ruke, i taman u onom trenutku kad se tribalo dogodit, kad je tribala nastupit ta magija prvog poljupca, Lile je počela vikat, Aj, aj, nešto me grize. Ja još nisan bija odusta, a onda je i mene počelo grist, pa smo obadvoje pobigli vanka, a noge su nam bile pune buha, pa smo skakali ka Indijanci i derali se. Dok smo se mi derali, došla je Anitina mater, i ja san u trenutku shvatio koliko su buhe zanemarive, i otpičio brzinom svjetlosti. Ko zna, možda bi sve bilo drugačije da se glupa Anita nije derala, da Anitina mater nije bila doma, ili da u podrumu nije bilo buha. Ovako se taj prvi poljubac nije dogodio, i mora san čekat do Dulinog rođendana, ali to je već neka druga priča. |
Uvik aktualno
- 20:05 -
Komentari (18) -
Isprintaj -
#
|
Pristat ću pisat ovdi Oću i gotovo, Blognjuz se ponaša ka Kolinda. Poziva na unauguraciju koga on oće, promovira nove Top blogere kako mu se sprdne. Jebate nije bilo dosta šta je ona dva arlekina Domenika i El dijabla metija za top blogere, nego i Zvonku, jebate to je ka da je Kolinda uzela Bujanca za savjetnika u borbu protiv prostitucije, o onon Gurmanki da i ne pričan, jedino je Dražen gori od nje a i on je neki Top. Dobro jesmo li mi ovde radi pisane riči ili radi recepata, ogladnija dabogda, biće ti odabranica ni čaj ne zna skuvat, pa se ličiš ovde po blogu. Šta je s menon i Annaboni, valjda je sritno stigla tamo di je partila, jebate da nije nas dvoje parili bi ka napušena Hari Krishna komuna, ne bi se znali ni svadit ka ljudi. Ne bi se morali pitat od čega ćete umrit, umrli bi od dosade. Cili život bi van se sveja, na da draga, super si to napisala draga, oduševljena san tvojin izričajen draga, super ti je blogić, svrati do mene draga. Samo se ti inati Blognjuz, malo je šta mi Tigija degradiraš, nego i mene i Annaboni. Ti ono ka nisi vidija da san ja dobar s Blogomoljcen, nemoj da ga nahuškan na tebe, bit će ti gore nego Miralemu, taj kad uvati ne pušća, sam sebi ćeš govorit vi. Ko zna koga je još metija, a da nisan vidija, neću ni gledat jerbo mi je i nako mrak na očima. |
nominejšn Athropa
- 09:07 -
Komentari (14) -
Isprintaj -
#
|
ja eto nominiram, našu Athropu, Miris čežnje, i bla bla zašto nju, zato šta me klocki nagovorila da uopće nekoga nominiram inače ima tu ekipe koju bi moga nominirat,, i koja zaslužuje bit nominirana našu dragu Marinu nominiram, zato što ima briljantan um i izuzetnu emocionalnu inteligenciju za razliku od vas cvilidreta, Marina se nosi vrlo hrabro s stvarnim problemima koje ničim nije sama prouzročila zato pusa maloj Aurori, i Marini također |
BlogOroskop
- 07:27 -
Komentari (3) -
Isprintaj -
#
|
namiguša znak više svojstven ženama, sličan znaku jebača koji je više svojstven muškarcima, a o kojem ćemo poslije pisati znak kakrakterizira koketiranje s muškim dijelom blogerske populacije, i prikrivena agresivnost prema ženskom dijelu blogerske populacije blogerice rođene u znaku namiguše, najčešće se ne mogu pomiriti sa vlastitom dobi, pa se nerijetko prikazuju znatno mlađima nego jesu, ovisne su o muškoj pažnji, i nerviraju ih ženski komentari i uopće pojavljivanje žena na njihovom blogu, smatraju ga neprirodnim i neukusnim, najčešće se ženskim komentatoricama obraćaju s draga iako im se u stvari gade i užasno ih nerviraju jebač znak više stvojstven muškarcima, sličan znaku namiguše koji je više svojstven ženama, a o kojem smo ranije pisali, znak karakterizira fingiranje mužjačke nadmoćnosti, u cilju zaokupljanja pažnje ženske blogerske populacije, i neskrivena odbojnost prema muškoj blogerskoj populaciji koju nevješto, ali u potpunosti ignorira blogeri rođeni u znaku jebača su najčešće šupci, osobe nikakvog karaktera, u stvari muškarci s viškom ženskih hormona, koji zbog tog viška ženskih hormona, u stvari mrze žene, one im služe samo za to da bi odagnali homoseksualne porive koji ih progone posvuduša također znak više svojstven ženama znak karakterizira sveprisutnost, njihove komentare nalazite na svakom blogu, pišu ih i kad nemaju baš nešto pametno za reći, jednostavno uživaju vidjeti svoj nick na svakom mogućem mjestu blogeri rođeni u znaku posvuduše su osamljene osobe, koje su dopizdile svima oko sebe, pa im je blog više manje jedino sredstvo komunikacije, jer nedužni blogeri ne mogu uteć od njih, ka šta je zdimila njihova rodbina, i oni koje su smatrali prijateljima paćenik znak je svojstven i muškarcima i ženama podjednako znak karakterizira neprestano kmečanje, i plakanje nad vlastitom sudbinom blogeri rođeni u znaku paćenika, izjebu sve prisutne kmečanjem zbog njihove hude sudbine, koja je rezultat isključivo njihovih pogrešnih izbora, i odluka, najčešće se pati zbog izgubljenih, ili neuspješnih ljubavi, njihovi postovi nerijetko liče na turbo folk žalopojke ljevičari znak je vrlo sličan znaku desničara o kojem ćemo kasnije pisati, svojstven je osobama limitirane inteligencije znak karakterizira dogmatski pristup, protkan halucinacijama koje rezultiraju izmišljenim neprijateljima, pošto nemaju nešto pametno za reći, nerijetko se služe tuđim riječima, te redovito linkaju raznorazne šupke, svršavaju na spomen Jugoslavije pa uvijek moraju imat vlažne maramice za brisat ekran desničari znak je vrlo sličan znaku ljevičara o kojem smo ranije pisali, svojstven je osobama limitirane inteligencije znak karakterizira dogmatski pristup, protkan halucinacijama koje rezultiraju izmišljenim neprijateljima, pošto nemaju nešto pametno za reći, nerijetko se služe izmišljenim podatcima s wikipedije, pobjesne na spomen Jugoslavije pa uvijek moraju imat vlažne maramice za brisat pjenu oko usta fotograf znak je podjednako svojstven muškom i ženskom dijelu blogerske populacije znak ima neshvatljivu sklonost trošenju silnih količina love za besprizorno skupe fotoaparate znak karakterizira da u nedostatku nečega pametnog što bi rekli teroriziraju sveukupnu blog populaciju milijunima slika, koje inače ne bi imali kome pokazat, jer normalna osoba, što blogeri svakako nisu može apsorbirat tri slike oblaka, nikako dvjestopedesetisedam, besmisao njihovog hobija se ogleda u tome što nikad nisu zadovoljni fotografijama koje snime pa ih popravljaju, što rezultira tim da u javnost plasiraju nešto sasvim drugo od onoga što su snimili pjesnik znak je svojstven ženama, a začudo nerijetko i muškarcima najčudniji od svih znakova u blogerskom sazvježđu blogeri rođeni u znaku pjesnika, kao što samo ime govori pišu pjesme, koje malo ko čita a još manje razumi, obično ih komentiraju drugi pjesnici, ne zato što ih razumiju nego zato da istaknu pripadnost, uopće normalnom čovjeku je teško pojmiti poriv da neko iz čista mira piše pjesme, tako da se smatra da s ovima koji ih pišu nešto nije kako treba nedodirljivi znak je jednako svojstven i muškarcima i ženama najveća govna među blogerima blogeri rođeni u znaku nedodirljivih, ostale blogere smatraju nižim bićima, svoje poslanice objavljuju više manje u pravilnim razmacima, i u pravilu vrlo rijetko ili nikada ne komentiraju druge blogere, da svoje uzvišene nickove ne bi kontaminirali prisustvom na blogovima nižih bića lajone znak je više svojstven ženama, iako.... najbolje informiran znak među blogerima blogeri rođeni u znaku lajone, imaju informacije o svemu što se na blogu događa, i trguju tim informacijama intenzivnije nego tokijska burza, izrazito su skloni pozadinskim aktivnostima te dnevno razmijene nevjerovatnu količinu mailova, sveobuhvatna informiranost ih u blogerskim aktivnostima obilježava na način da svaki lonac moraju poklopit, i na svako govno sletit raspuštenica znak rezerviran isključivo za žensku populaciju, i one koji se tako osjećaju blogerice, i oni koji se tako osjećaju, a rođeni su u ovom znaku imaju iza sebe neuspješan brak, naravno one nikad nisu krive za taj neuspjeh, nadrkane su i ogorčene, mrze muški rod u globalu, i da im se pojebat spasile bi se anonimusi znak je jednako svojstven i muškarcima i ženama blogeri rođeni u ovom znaku su rođeni u stvari u nekom od ranije navedenih znakova, samo su seronje pa ne smiju niti pod izmišljenim imenom reć šta misle, tu spadaju i oni koji se ne bi nikom zamjerili, kao i multiplicirane osobnosti, koje otvore više blogova i nerijetko sami sebi pišu komentare |
Reci ne drogama
- 19:48 -
Komentari (12) -
Isprintaj -
#
|
Kuvan ja tako tu manistru, malo kapule na maslinovon uju, pa dvi tri kapi aceta, pa mladog češnjaka, malo gljiva, e i meso, jebate zamalo san zaboravija meso napisat ispa bi vegetarijanska pizda . U drugu teću stavin manistru da se kuva i dodajen začine, sve bočice san dupera, i na kraju stavin ja nešto japansko unutra, valjda je japansko imalo je ona smišna slova. Pomirišen i najedanput mi dođe da prilegnen, a ja kad mi dođe da prilegnen, onda prilegnen. Nisan nego se ispružija, kad najedanput iskoču isprid mene Domenico i Eldijablo, obadva modri ka da i je opituralo, i imaju bile kapice na glavi, taman san i tija pitat nešto na albanskom koji ne znan, kad san shvatija da su oni u stvari štrumfovi. Jebate šta je ovo sad, pomislin ja i taman da ću i opandrčit nečin kad uliće Annaboni, i tira i metlon i viče Niks majne palme. Gledan ja nji dva kako bižu i Annaboni kako piči za njima, kad eto neki lik gura stol na kolima, i viče pesto četres šes kalorija, mislin da je to bija Dražen ali nisan siguran, a onda je za stol stala neka ženska i činila pokuse sa nekin bocaman šta se iz nji dimilo. Rekla je ja san kemičarka, i pišen priče i tebe ću stavit u priču. Nisu mi se svidile te boce šta su se dimile pa san uteka, a ona je vikala za menon ja san Zen i još Zi ne moreš uteć. Aha saš vidit šta ne mogu, reka san ja i obuka raketne patike, pa san moga letit, dok san leta ka šlagirani bumbar, srija san neku francuzicu, koja je nešto mlila, o nekin minjonin, i nekon kuvaru anonimcu, onda je počela plesat ka manita, pa san ja opet uteka. Taman san zamaka iza kantuna kad san naletija na neku žensku, i pita je koja si ti, ona je rekla Zadihana, jebate vidin da si zadihana to ti je zato šta trčeš, stani jebate crknit ćeš. Ona je samo vikala moran in dat ime, i otpičila dalje. Taman san zaključija da su svi maniti, kad je dopilota neki lik šta mu je na majicu pisalo Blognjuz i ima je sliku od Chegevare, a njega je naganjala neka u velikin čizman sa bičon i vikala tiš kraljicu ignorirati, pa san opet uteka da i mene ne prokine onin bičon. Dok san biža zamalo me zgazila Lastavica koja je vozila autobus, kad je autobus sta iz njega je izašla Purgerica u vinčanici, pa san opet uteka. Onda san srija Meka i Tigija, i nji dva su trčali, pa san i pita di će oni, a nji dva su rekli da gonu neke antifašiste, pa san in se pridružija. Onda san se sitija da mi se kuha manistra pa san se diga da mi se ne prikuva, i reka sam sebi, neš više te japanske pizdarije mećat u spizu, vidiš da svi pomanitaju od toga. |
Dimnjak
- 06:35 -
Komentari (5) -
Isprintaj -
#
|
evo se bliži Božić misto smo okitili ka nikad do sada oni maniti furešti dolazu li dolazu, nemoremo nazidat apartmana, koliko njih manitaša dolazi mukte smo mi digli cijenu na priko sto euri noć, evo nji ka da in euri rastu na palmi isprid kuće zato smo mi sad na mukami, počeli su i zimi dolazit, i sve in je ka super, divu se temperaturi od osamnajst gradi ka majmun banani oni skandinavci kad se dobro naderu onog badelovog konjaka, šta smo in rekli da je najbolji, pa ga zato naplaćujemo po dvaes kuna skaču u more ka tuljani dolazu i neke babe iz njemačke, pa igraju bridž, šta ti je zapad, babe igraju bridž a ne trču priko semafora ka ove naše dobro baš ove naše u mistu ne trču, jerbo smo mi ugasili semafor da nam ne smeta, ionako niko od domaći o njemu ne vodi računa tili smo i klizalište metit doli iza kioska i banak sa kuvanin vinon i kobasicaman, a onda se pučanstvo pobunilo i reklo načelniku da jebe mater i njemu i kuvanom vinu, da ko je vidija kuvat vino, to ga kuvaju oni zagorci zato šta in nevalja, di može normalan čovik kuvat vino, i još plazat po smrznutoj vodi, je lipo smo se naprokidali ono prije dvi tri godine kad je bilo smrzlo, tribalo bi nan barenko pet šest auta hitne kraj klizališta onda je načelnik reka da bi onda on za dičicu organizira dida božićnjaka, na šta je don Petar reka da more bit samo mali Isus a ne nikakvi božićnjak onda je donačelnik reka da, ako se nji dva ne mogu dogovorit da je najbolje da bude did mraz, pa je onda Zdene reka da jebe mater i njemu i ton ruskon izmišljotini, i da će ako ga on prokine nogon u komunističku guzicu, letit drito u Moskvu onda je u kafić dopilotala Ineska i rekla ajme svitu bager koji bager, pita je Špiro, šta bager, Zdenin bager rekla je Ines, nu tamo nu, nu jebate reka je Zdene, šta je ono, ko mi vozi bager jebate reka je mali Dena ko ono ruši Zvoninu kuću jebate reka je Špiro pari mi se da je ono mali Roko, Zvonin unuk ajme svitu šta će sad bit, rekla je Ines Roko, jeben ti mater, šta to radiš vika je Zdene Rušin dimnjak reka je mali Roko, reka mi je dida da ove godine neću dobit dar jer je dida božićnjak lani zapeja u dimnjaku i udavija se |
Recept
- 19:21 -
Komentari (25) -
Isprintaj -
#
|
Pošto sam ljubomoran na sve i svakoga, kad sam vidio da MTMJ fali Annaboni radi nekog recepta za njoke, popizdijo san od ljubomore i reka sam sebi: Neće niko bit bolji i popularniji od mene. Zato evo i ja pišem recept, možda i seriju recepata ako popizdin Frigano jaje Prvi korak je da otiđete na tržnicu i kupite jaja. Jaja moraju kupit i muški i ženske, iako muški imaju svoja, ali nije baš uputno da njih frigaju. Kod kupovine jaja obavezno pitajte prodavača pozna li osobno kokoš, te ako je zbunjen vašim pitanjem produžite dalje jer uz psovku, kako mu nije neugodno lagat da su jaja domaća. Kad ste napokon pronašli domaća jaja kupite ih, uz psovku jer dvi kune za jedno jaje je previše, ka da in je Mozarta pušća, obavezno ajte na kavu, s prvin poznatim koga sritnete. Na kavi dobro nekog izogovarajte, da van se smanji frustracija od kupovine jaja, usput jebite mater političarin, zaključite da Big brother gledaju samo debili, i kad vam konobar traži dvajst kuna za dvi kave recite mu da ništa niste marendali. Posli kave ajte kući, usput jebite mater onim majmunima šta se parkiraju po trotoaru, i onome ko je napravijo ključeve od portuna pa triba bravu otvarat po ure. Kad dođete u stan bacite sve kese koje imate i ajte se brzo popišat, jer vam se od one kave pripišalo. Kad ste to obavili onda popizdite zato šta van je tava za frigat jaja u sudoperu pa je triba prat. Operite tavu, i divite se sami sebi jer ste kupili ono za pranje suđa u Lidlu za 5 kuna umisto u Konzumu za 13, , i zaključite kako makinje za prat suđe imaju samo linčine. Opranu tavu stavite na plin, ulijte ulje i momentalno popizdite jer ulje šprica, naravno niste vi tu ništa krivi, vi ste obrisali tavu , krivi su kriminalci koji stavljaju vodu u ulje. Kad se ulje zagrijalo razbijte jaje o rub tave, a onda popizdite jer van se jaje izlilo vanka po špaheru. Drugo jaje razbijte opet o rub rave ali malo nježnije, kad vidite da je samo napuklo pokušajte ga otvorit nad tavom, nakon toga popizdite jer su van prsti upali u jaje a ljudska u tavu. Kad ste završili s friganjem jaja, zaključite da ćete drugi put kupit krafnu za doručak, jer je jeftinija ne morate se zajebavat, i ne morate prat suđe. |
Nacijonalno blago
- 07:36 -
Komentari (12) -
Isprintaj -
#
|
Širom bloga spustio se tajac Ide Escajg i pjeva bećarac Mili Bože koga li će sada Od te pjesme zaboljeti glava Pisac nije nema ga u knjizi Pjesnik nije rima mu ne klizi On je samo bećarina stara Nečastivi iz njeg progovara Blogerica svukud slike meće Gadna li je nema od tog sreće O tom čudu ja komentar daću Kad je vide mala dica plaču Gospe moja ako si u stanju Daj pronađi nesritnoga Franju Velika će biti tvoja djela Smiri li se ova naša Mela Domenico to je lola prava U šlapama i oda i spava Dolora mu puni zadnji džepi Nad misican on bdije i strepi Ljudi moji velike blamaže Stara teta sad ispit polaže Ne triba joj ni jesti ni piti Da je njojzi blogericom biti Blože mili loše nam se piše Čukljova je i Bugova više Zadnja nada na grani se njiše Zlatna djeva priručnicu piše Ovo ovdje je dolina suza Pjesnika je odjebala muza Primio se nekog teškog bluza Bećarci su zabranjeni zguza Blogerica suzu suzom rosi Jer joj dragi drugoj kavu nosi Svi je tješe kao da je žale A misle si čudne li budale Ne pitajte kome zvono zvoni Reći će vam teta Annaboni Neka nije šefica parade Šta se zbiva ona dobro znade Lionica nikada ne spava Ona znade sva ustavna prava Ako neko mailove pošalje Bolje mu je da se makne dalje Shadow piše pjesmice u nizu Ne zna ona za stanku i krizu Zatekla je sudbina je grozna Samo dvije blogerice pozna Štono piše na onome zidu Pitat ćemo blogericu Fridu Onaj njezin gori je od Franje Naša Frida jebat će mu znanje Širom šora idu Kolotrazi Da ne zgaziš na njih ti pripazi Da te ne bi udovica Leta Ispratila sa ovoga svijeta Mili bože čudnih li čudesa Mačak Zlajo najeo se mesa Gazdarica ostala mu gladna Pa sad kuka kako nam je jadna Uredniče kvrgavoga nosa Akobogda narasla ti kosa Bilo bi i plača a i suza Da nam nije našega blognjuza Nemaš brate ni srama ni stida Dovede nas evo sve do zida Onog buga rano moja ljuta Puštaš da nam postove proguta Ni ti nećeš više pivo piti Ni ćevape po vas dan mlatiti Gorke ćeš ti suze meni liti Ako ne ću ja top blogerom biti |
vijesti iz nesvijesti
- 13:44 -
Komentari (25) -
Isprintaj -
#
|
ovako je to bilo u Rujnu 2015, naslov je ukraden od drage blogerice originalni naslov je bio sedam smrtnih grijeha Oholost poznatiji kao sliku svoju ljubim sindrom, karakteristično ponašanje : Blogeri pišu uglavnom o sebi, krajnji stadij je bjesomučno objavljivanje svojih fotografija Škrtost poznatiji kao neš komentar i gotovo Karakteristično ponašanje: Blogeri pod utjecajem gornjeg grijeha misle da su sami sebi dovoljni pa samo objavljuju postove, uvjereni da je njihova veličina dovoljna da svi dođu i poklone im se Bludnost poznatiji kao, svak sa svakim, niko s nikim duže od dvije minute Karakteristično ponašanje: ko koga ufati, svi koji na iskrici i sličnim portalima ne uspiju naći nikoga, ili ih svi prokuže kao osobe vrlo niskih ili nikakvih ljudskih osobina, dođu na blog, obzirom na prosjek godina Blogera, moglo bi se to nazvati i Sodomom i Gomorom na rubu gerijatrije Zavist Poznatiji kao šta si on to umišlja sindrom Karakteristično ponašanje, Bjesomučno nastojanje biti popularan, uz paralelno zgražanje nad postupcima onih koji su iz vama nekog nedokučivog razloga stvarno popularni, uz kategoričko odbijanje mogućnosti da su ti drugi zapravo zanimljiviji od vas Neumjerenost u jelu i piću ili use, use i use sindrom, Karakteristično ponašanje: maltretiranje svekolike blogopopulacije slikama svojih doručaka, ručaka, večera, predjela glavnih jela i deserta, sve ostale zanima što vi jedete isto koliko i vas kakva je njihova stolica Srditost Ili nećeš razbojniče sindrom Karakteristično ponašanje: svi tvrde jedno a vi drugo, naravno da ste vi u pravu, i to vas ljuti, vi ste i inače uvijek u pravu i idu vam na živce svi koji misle drugačije Lijenost ili sad me vidiš, pa ko zna kad sindrom Karakteristično ponašanje: pišeš prigodničarski, postovi su ti ko neredovite mjesečnice, ili godišnjice braka, ali ipak očekuješ da svi padnu u nesvijest kad se pojaviš, obavezno sudjeluješ u tiskanju slikovnice |
Kako se udat do Božića
- 06:32 -
Komentari (9) -
Isprintaj -
#
|
mogla san se ja sto puti udat, da san tila mislin tila san ja samo su kandidati bili božemesačuvaj ajmo redon još u zabavište, za me se zalipija slinavi Mate, sva dica budu prilađena nekad, samo je Mate bija prilađen uvik, i slinija je toliko da ga niko nije zva Mate, svi smo ga zvali Sline i taj Sline se zalipija zame ka marka za pismo, a ona luda teta Durica, stalno Mate voliš li ti Bisu, jel da da je voliš, ajmo pivat pismice, Bise daj mati ruku, Bise oš dat Mati pusu, gospe moja šta me je satrala, i sad bi tribala ić fsihologu od one Durice i slinavog Mate Kad san pošla u školu, ajme šta san bila lipa, najlišpija u cilon razredu, i najbolje san skakala na laštik, a bolje bi bilo da nisan, oni Domenico se zalipija za mene, ka čičak za pasju guzicu, gospe moja je bija nenormalan, dok su se svi muški igrali na balun, i prokidali jedan drugoga, on je igra laštik s nama, i ćirija nan pod suknjice, on je bija već sa osan godina pedofil, ko zna šta je od njega izašlo poslin, i u školu san imala ludu učiteljicu Melu, stavila me da sidin s Domenicon, a on je samo baca očade, i sinjava malolitnice, ništa nije zna pa nisan ništa mogla pripisat U sridnju školu su mi svi profesori bili maniti, najgori je bija jedan šta je ima sidu kosu, on bi nas započeja, pa bi nas onda Annaboni dokrajčila, e tamo san se zajubila, u jednoga šta se zove na E, ne smin mu reć ime da se ne onesvistin, gospe moja kako je lip bija, sve smo plazile za njin, a on bi nas jednu po jednu obasjava, ajme šta san ga volila, evo i sad kad mu čujen ime na reklami, ja se onesvistin, pa mi stalno neko mora davat umitno disanje Na fakultet san prvo išla na ekonomiju, profesora se baš i ne sićan, jedanput su mi podvalili neku travuljinu u duvan, pa onda svako malo sve zaboravin, tamo mi je bilo dosadno pa san se pribacila na kriminalistiku, parilo mi je da san u raju, sve sami muški, e tamo se oni maniti meksikanac El Diablo zalipija za mene, zapinija se ka da ženska nije vidija, mislin vaku sigurno i nije, svitu moj šta san ja lipa, e ta manita bena El Dijablo bi svaki put kad bi mene neki drugi sinja izvadija dumejanu, gitaru i počeja pivat, i tako san ja ostala da prostiš nevina, a cila generacija ima problema sa ušin i sa jetron Sad san u CSI Brštanovo, tamo nan je doša Horacijo šta je bija u Majami, i šta se nikad nije oporavija posli akcije na Cetini pa je iša u penziju i doša radit kod nas, prvo se bija zalipija za mene, a onda je isplazija jezik kad je vidija Agnes, koja je mora se priznat lipa ista ja, nikidan san bila uapsila premijera pa san postala popularna, zvali su me u Big bradera, samo mi ćaća nije da da iden tamo eto mogla san se ja udat sto puti, i mogu kad i oću, oni Escajgov Mate me nije još pribolija |
nekad 2015.
- 10:10 -
Komentari (13) -
Isprintaj -
#
|
Pisao sam nekad, ne baš tako davno, osobnije, razotkrivao sebe, prostirao dušu po ovom nadomjesku za papir, koji sam po sebi za razliku od ovih hladnih ekrana ima dušu, papir koji vrijeme nagriza i daje mu onu nužnu patinu, da bi se napisano učinilo stvarnim. Ova čuda moderne tehnologije nekako uvijek mirišu po novom i meni povremeno dođe da potrgam onaj zaštitni sloj već nekog polinečega i pustim zrak unutra, da onom finom patinom prekrije riječi koje nekim čudom na požutjelom papiru djeluju mekše a opet uvjerljivije. Pisao sam o ljubavi, stihove, nemušte i one koji su mogli naći mjesta možda na nekoj večeri poezije u lokalnom zadružnom domu, sirovo neizbrušeno, stilski nedorađeno. Kažu neki da je u tim vapajima, bilo i neke surove ljepote, kako uopće ljepota može biti surova, ko bi ga znao, čudni svati su ti pjesnici. Već neko vrijeme ne pišem o ljubavi, ili se bar tomu tako ne čini, nema u mojim riječima drame, bezumne strasti, onog silnog nedostajanja. Reći će netko da svi mi kad pišemo proiciramo svoje želje, neostvarene snove, da slikamo sebe onakvim kakvi bi željeli biti. Ko bi ga znao , čudan svijet su ti pjesnici. Ne pišem više o ljubavi, niti o sebi kakav bi želio biti, jer ne tako davno na zidu u toaletu jednog restorana pročitah, Nikada nije kasno da postaneš oonakav čovjek kakav si oduvijek želio biti. Prokleti zid u toaletu, izbije ti sva opravdanja, sve pomno smišljane izgovore, sve one filigranski precizne prevare kojima obdaruješ sam sebe. Ne pišem više o ljubavi, pomalo sebično skrivam je, čuvam od vulgarnih pogleda i neprimjerenih riječi. Čuvam je onako nježnu nerazmetljivu na neispisanom listu papira koji strpljivo pohranjuje one najljepše stihove koji se pišu sami dan za danom. |
Da imate šta čitat
- 20:16 -
Komentari (18) -
Isprintaj -
#
|
Možemo li pogledat tiskaru, reka je Horacio. imate li nalog, reka je čovik u tiskari. Kakvi nalog, pravija se blesav El Diablo. Šta ja znan kakvi nalog, reka je čovik u tiskari, vidija san na televiziju da uvik pitaju neki nalog. Di si bija u Subotu na večer, strogo je upitala Shadow Stone. Bija san na ples. Kakvi ples, pita je Horacio. Pa na ples šta ga je organizirala ona tamo, reka je čovik u tiskari i pokaza na Bisu. Bise je zviždala neku ariju iz opere Nabuco, ka i uvik kad je nešto zajebala, dobri stari Nabuco je bija tu. Horacio je skinija oćale pogleda Bisu i reka, zna san, u pizdu materinu uvik ja moran radit kad je zabava. A je rekla je Bise i izvadila sliku. Znaš li ovoga pitala je čovika u tiskari. Ko je taj, pita je čovik u tiskari. Paško, rekla je Shadow Stone. Koji paško, pita je čovik u tiskari Pa Franjo. Koji sad Franjo, čudija se čovik u tiskari. Pa Franjo i Paško, to ti je isti, ka Escajg i Frešcajg, rekla je Bise, to su ti dva, a opet nisu vengo....... Dobro je Bise, reka je Horacio, šta ćemo sad. Ajmo pitat V, rekla je Bise. Ajmo reka je Horacio, i metija oćale. Rekla je da šta je zajebajemo, dok gleda kako se prodaju paprike, i da prvo moramo rješit problem Buga, rekla je Bise, i da je najboje da pošaljemo Escajga da naprokida Buga, jerbo je on luđi od Buga. Halo Escajg, reka je Horacio, uzmi neko tajno oružje i ajde, sjebat Buga, i ne zaboravi zvat Marjonetu, da ti kaže kakvo će bit vrime, ona uvik zna unaprid, po Jankovon runu, bolja je od Vakule. O kej, reka je Escajg, uzeja kabanicu i čizme, i otiša u zonu izbrisanih blogova, jebate šta je sve tamo vidija. Onda je sa izbrisanog bloga od Lilianke, dok se još nije zvala Coprnjica i La brujeta, uzeja cincilator, i iša nać Buga. Kad ga je naša Bug je plaka ka zadnja pizda kad je vidija cincilator. Escajg mu je zagazija čizmon na trbušinu, a iz njega su ispadali progutani postovi. Priznaj reka mu je Escajg. Evo oću reka je Bug, samo mi reci šta. Jesi li bija viran Pjaceti, ili si ija i postove od drugi blogerica. Zna san ja izist i od drugi, reka je Bug, ali dok san ija njene, bija san eskluzivan, samo san njene ija. Možda će ti ona povirovat, ali da si ija samo njene bija bi ti ka anoreksična miss bloga a ne taki ka krmak, reka je Escajg. Samo me pusti i nestaću, reka je Bug. Nestat, da nisi ti Franjo pita je Escajg. Šta ti je reka je Bug, ja držin do sebe. Onda drži reka je Escajg, uključija cincilator, i lagano odšeta u sumrak. Iza njega se čulo samo pičkasto kmečanje Buga koji je nestaja u cincilatoru. to be continued |
Proročanski post
- 13:48 -
Komentari (14) -
Isprintaj -
#
|
Te subote koju Brštanovo nikada neće zaboraviti, sve je bilo naizgled uobičajeno, očajne kućanice su rashlađivale tugu velikim žlicama sladoleda pred ekranima na kojima su se izmjenjivale scene latinoameričkih sapunica, usamljene usidjelice, razočarane razvedenice i mnogobrojne zapostavljene žene, su po internetskim prostranstvima stranica za upoznavanje sakupljale mrvice neiskrenog obožavanja prerano oćelavljelih vlasnika pivskih trbušina, zlatna mladež je šmrkala kvalitetan kokain, i naganjala se skupim igračkama po gradu do najbližeg trash kluba u kojem je nastupala neka od Jelena ili Đej lej na kako su ih zvali u Brštanovo6. Šampanjac kojem nisu znali ni ime tekao je u potocima, naizgled uobičajena, kasnoljetna Floridska večer. Prividni mir uzbibanog velegrada te subotnje večeri poremetili su dostavljači na biciklima tvrtke Middleage Widow koji su na trideset devet adresa dostavili istu prijeteću poruku. Trideset devet prestravljenih duša pročitalo je I know what are You doing. U potpisu je pisalo samo Paško. Horacia je vijest o prijetećim pismima zatekla dok je zarvorenih očiju slušao svoj omiljeni bend Blogette Zbog ozbiljnosti prirode svog posla, rijetko si je mogao dopustiti, erotske maštarije, ali kad bi se opustio uvijek su tu negdje bile i Blogette, otkačena coyote girl Kojotica u vrućim hlačicama, dominantna Lion u crvenim lakiranim čizmama, vrckasta Stara teta u stroga profesorica outfitu, i njemu možda najdraža Marionetta u dokoljenkama s pjegicama kao u Pipi duge čarape i neizostavnim Jankom u pratnji. Na reski zvuk mobitela, preklopnog naravno, Horacio je iako je bilo deset na večer, uvježbanim potezom, usavršenim nakon deset tisuća ponavljanja pred ogledalom stavio falše Ray Banuše, kupljene od crnca na uličnom sajmu između dva riješena dozlaboga komplicirana slučaja. Odmah s vrata u supertajnim prostorijama CSI Brštanovo, Horacio je upitao Who the fuck is Paško Franjo, odgovorili su pripadnici CSI Brštanovo u glas. Horacio je pomalo tupasto, s neskrivenom žudnjom pogledao Agnes koja je bila definitivno najbolji komad, u sobi i rekao Who Franjo je ludi bombaš, samoubojica koji je popizdio zato šta nije uša u knjigu, rekla je Agnes, Bise ga je obradila, step by step, našla mu je mater, prodavačicu srdela na peškariji, i tetku švercericu karata za briškulu, i Escajga šta je s njim iša u razred u srednju cvjećarsku. Znamo li gdje je fuckin Pashco, pita je Horacio. Nemamo pojma skrušeno je prizna, naturalizirani meksikanac El Diablo, inače uredski šaljivdžija uvijek spreman uzet gitaru i zapivat La kukarachu Horacio je bijesno procijedio kroz zube, nemojte me zajebavat, umisto da rješavam problem mafijaške obitelji Annabonezi, ili da priveden onog varalicu Domenica, šta glumi bogataša, i muze udovicama lovu ja se moran natezat s tim Franjom. Ima li ko kakav prijedlog, pita je Horacio. Imam ja rekla je Shadow Stone. Gukni Lastavice, rekao je Horacio. Na to je Shadow inače uvijek lirski raspoložena briznula u plač, ja ne bi bila Lastavica, neka neko drugi bude to, ja oću bit golubica. Napetost se osjećala poput oštrice noža, i svi su se trgnuli na zvuk otvaranja vrata. Pojava Dražena - 40, im je svima izmamila osmjeh na lice. Horacio ga je upitno pogledao, a Dražen je samo rekao, donio sam marendu, 572 i po kalorije. Time out rekao je Horacio, ajmo marendat. Posli marende Horacio je pitao, Bise di smo stali. Kod Paške rekla je Bise, ja predlažem da nazovemo V, ona svakog đavla zna, o tortama, sladoledu, penjanju po skalama, ima mačka šta govori, dresirane bumbare, leptire presretače, kung fu puževe, žabe koje, šta ono žabe radu...... Dobro je Bise shvatio sam zovi V driiiiiiiing, driiiiiiiiing, Idite odmah u tiskaru, tamo je ključ za rješit slučaj, rekla je V čim se javila. Koji slučaj pitala je Bise. Kako koji pa Franjin, rekla je V. Ali mi tražimo Pašku, rekla je Bise. To je isti, ka Escajg i Frešcajg. Oli su nji dva isti, ono ka blizanci, rekla je Bise. Bise nerviraš me daj mi Horacia, rekla je V. Čuo sam te, reka je Horacio, metio oćale i reka jebate di mi je Hummer ajmo brzo u tiskaru to be continued maybe |
Proklet bio izdajica
- 15:56 -
Komentari (19) -
Isprintaj -
#
|
Ne znam zašto se ljudi stalno pjene oko nečega, ako su tako sigurni da su u pravu. Ja recimo oko ničega nisam tako siguran, stalno nešto preispitujem, istražujem, proučavam, i nikome na prvu ne poklanjam svoje povjerenje, rukovodim se uglavnom proživljenim, ne lupam tuđim iskustvima po stolu niti tuđim spolovilom ikoga udaram po čelu. Ipak iako nisam u ništa sto posto siguran za razliku od vas ostalih ovdje, ni najmanje se ne uzbudujem. Pogotovo se ne uzbudujem oko gluparija koje vi drugi pišete. Evo recimo blogerica ipsilonka koju ste vi zapazili u zadnjih dva miseca, a s kojom ja ratujem već godinama, još dok je bila isključivo anonimna komentatorica, svako malo napiše neku kolosalnu glupost, i šta bi ja sad trebao, zapjenit se ovdje, ja njoj kažem da piše gluposti ona meni kaže da sam divljak i vozi dalje. Možda će se i ipsilonka jednom prestati razgovarati sa mnom, kao što se Lilianke prestala razgovarati sa mnom jer nemam razumijevanja za antivaksere, ili Sarah be jer se nisam slagao s time da se Julki onemogući da kaže što ima, iako nije rekla ništa što nismo i svi mi drugi vidjeli ili pročitali, kao što se ne bi složio s time da se Sarah be onemogući da kaže što misli o bilo čemu, ili Julka koja se sa mnom ne razgovara jer sam mislio da ima pretjeranu reakciju na neke stvari koje je napisala Annaboni, ja i dalje mislim isto što sam i mislio, i poštujem to što netko ne želi razgovarati sa mnom, mislim da je to u redu i nadam se da su svi zadovoljni sa svojim odlukama. Ja sam dapače siguran da nitko od vas blogera ne želi meni kao ni drugima, nametati svoje mišljenje, i da vi s užitkom čitate kako ja konzumiram svoje pravo na slobodu mišljenja. Ja se u stvari igram ovdje, bavim se proročanstvima, pa onda nakon deset godina gledam koliko sam pogodio Evo sad bi mogao proreknuti da dok je Milorad Pupovac živ srpska djeca u Vukovaru neće ići u vrtić s hrvatskom djecom. |
36 dana do Božića
- 20:22 -
Komentari (22) -
Isprintaj -
#
|
Jednom mi je nevina blogerica prigovorila jer sam liku koji tvrdi da je psihički bolestan rekao da ne znam je li lud ali da sam jako siguran da je glup. Dakle kao što sami vidite ja se obzirom da nisam psihijatar, nisam usudio ulaziti u ocjenu nečijeg mentalnog zdravlja, ali sam nepogrešivo prepoznao glupana. Nevina pak blogerica gleda ljude plošno kroz njihove dijagnoze i hendikep, tako da silno griješi u procjenama ne prihvaćajući činjenicu da neko bez obzira ima li dijagnozu ili ne može biti glupan, kao i činjenicu da to što je neko hendikepiran isto tako može biti i glupan, i niškoristi, i moralna nakaza. Sigurno ste primjetili kako me užasno nervira ekipa iz ko nas bre zavadi Nole i Olja, pokreta. Četnicima koji su me progonili iz mog doma, koji su ispaljivali granate na moju djecu, i koji su nekoliko godina pucali na mene, mogu oprostiti, oni su mogli biti izmanipulirani, i zavedeni. Vama pak smradovima koji i danas trideset godina kasnije kenjate o tome ko nas zavadi, i implicirate da smo svi nekako krivi, i koji tako silno želite kenjati protiv rata, ali da nikako ne spomenete Srbe i Jugoslovene, koji su eto gle čuda progonili mene i pucali na moju djecu, vama neću oprostiti nikada. Četnici su mogli biti budale, ali vi ste ono čisto esencijalno zlo. Vi koji implicirate da smo svi pomalo krivi, valjda mislite da se taj rat događao na neutralnom terenu, onda je eto samo slučajnost odlučila što ja nisam krenuo na Kragujevac ili Niš, vama jebem mater smrdljivu. Znate zašto ili ste preglupi da to shvatite draga blogerica Lilianke jednom prigodom je rekla kako sam ja oprostio Jelenu budizam, dobro draga blogerica Lilianke je napisala i puno većih gluposti, pa je opet volimo, koliko god ona mislila drugačije eto ja nisam znao, niti sada znam da je Jelen budista, niti me briga, znam da je blogerica Havalina, sjećate li se nje, koketirala s budizmom i hodala po nekim indijama, a možda i nije bila budistica, nego neka druga, nije mi to bilo važno, znam i da je bloger Mariano ufuran u to nešto, ne znam jel on budista ili hari kriška, ili nešto treće, ni to me baš pretjerano ne zanima, i inače ne zanimaju me ta razmatranja duhovnosti, jer jednostavno mislim da je duhovnost toliko osobna da se svaka univerzilacija, jebate koja rič, duhovnosti svodi na laprdanje dakle draga blogerica Lilianke je promašila ceo fudbal kad je mene inaugurirala kao vrhunaravno biće koje nekome oprašta način na koji konzumira duhovnost Jednako tako i vi koji ste tako opsjednuti Freshom ste ništa drugo nego budaletine, naime ni on nije neko vrhunaravno biće kojim bi se vi trebali baviti, napisao bi tu i tamo poneki post, poneki komentar, kao i svi vi ostali, ništa više ni manje. Dobro pametniji je od vas, ali to i nije neki problem, niste se na tom polju baš iskazali. |
Samo priča
- 18:38 -
Komentari (12) -
Isprintaj -
#
 Priča o Kati Šoljić, je zbirka priča o Vukovaru, Škabrnji, Srebrenici, Hiroshimi, Mariupolju. Oni koji ne razumiju priču o Kati Šoljić, umrijet će u tami vlastitih srca. |
Lolipop
- 23:30 -
Komentari (10) -
Isprintaj -
#
|
Mali Ante Jakov, propali student prava, stažira u Bruxellesu, kod Freda lažnog invalida Matića, ako neko bude ima nešto protiv, imat će posla sa prvon materom. Sinovi nas desničara, koji su diplomirali medunarodne odnose i diplomaciju, nisu bili podobni, štaš. Rusi su raketirali Poljsku, Sad bi Nato triba bombardirati Rusiju, i onda bi Rusi tribali bacit atomsku, i onda će stručnjakinje s bloga i poneki kreten reć da su za sve krivi Amerikanci, jer tako kaže logično točka kom, i njihovi prijatelji Srbi. Kako nekim ljudima ne dosadi uvijek iznova dokazivati kolike su budaletine. Sad me neće neko vrime bit, možda se javim za deset godina, a možda za dvi ure ka Annaboni. Sve vas puno pozdravlja Fresh, ali nećemo o njemu, ionako ove opsjednute rugobe, i kreteni ispunjavaju dnevnu dozu Fresha |
Kokoška
- 23:30 -
Komentari (8) -
Isprintaj -
#
|
Jeste vi primjetili kako su skoro sve blogerice osim možda dvi pametne ko Vlatka Pokos. |
Dooooris
- 18:40 -
Komentari (33) -
Isprintaj -
#
|
Danas nećemo znate već o kome Udala se naša Doris Žena se tila udat inkognito, ne ka Iva Majoli, koja je sama slala slike u Story i ostale slične poklapače nego nako inkognito. Naravno da se je naša neki šupak kakvih imamo i ovde na blogu, koji je kroz prozor restorana slikava, ljude koji to nisu željeli. Koliko moraš bit poremećen da bi slikava tuđe svatove, tuđu ženu, tudeg muža, koliki debil moraš bit da bi slikava guzicu nečije sestre ili kćeri, koliki idiot moraš bit da bi slikava bilo koga a da prethodno nisi pita za dozvolu. Obzirom da to rade poremećeni likovi, i onda još te slike dilaju za lovu, to slikavanje bi tribalo okarakterizirati ko zlostavljanje, i idiote maknut s javne površine na dulji rok. |
Bolesna braća
- 19:56 -
Komentari (20) -
Isprintaj -
#
 Evo i bolesni burazeri ne mogu da prežale što braća Rusi pobjegoše ko oni onomad na traktorima. |
Znanje je moć
- 11:40 -
Komentari (10) -
Isprintaj -
#
|
Niko dan je Masterchef Kupus grinta nešto protiv Masterchefa, sad mu se pridružila i Snjeguljica, kao i horde onih kojima zagori čaj i koji ne znaju skuvat jaje u meko. Naravno svi gledamo te kuvare, svaki iz svoje perspektive, ja im recimo zamjeram kako dođu nepripremljeni, jebate ako nikad nisi sprema ribu ili škampe ili pačja prsa di si Korenika, koji se kurac prijavljuješ. Ono što mene silno veseli je napredak i količina znanja koje ti ljudi stiču u vrlo kratkom vremenu, i tako pokazuju kad neko ima zeru talenta i puno volje, samo nebo je granica. Evidentno je i da bi svaki ko oće učit moga naučit zanat i radit ka kuvar za dvi iljade eura umisto da čeka da mu baba dobije pensiju. Evidentno je da bi i vi da učite kuvar umisto da blejite po blogu postali bolja inačica sebe, jer odgovori na anketi u kojoj administratorica pita šta ste naučili su na razini maloumnika. Dakle Moremo zaključiti da škola za kuvara more trajati tri miseca i da se ima odvijat u Kutini, jer će oni koji imaju volje kad ih se nauči osnove, sami pomicati granice, i tako je više manje sa svim profesijama, samo nam dicu godinama maltretiraju bez veze, za četri godine srednjoškolskog školovanja mogli bi steći barem pet zanimanja i odma bit bolja verzija sebe. |
Aurora musis amica est
- 05:55 -
Komentari (28) -
Isprintaj -
#
|
Danas opet nećemo pisati o Freshu, nije originalno svi drugi pišu o Freshu, idioti, kreteni, nevine blogerice, priglupe rugobe, krave, kokoši, cijelo životinjsko carstvo. Danas ćemo se baviti filozofiranjem o ničemu, i kulturom odjebavanja kretena. Filozofiranje o ničemu je tehnika kad se sugovornika, zaspe nemilom količinom besmislenih floskula ili nenormalnim brojem komentara, tako da imamo zeru poremećene blogerice koje filozofiranjem o ničemu ispišu deset komentara za redom same sebi, jer ih niko ne jebe dva posto. Filozofiranje o ničemu inače služi za ubijanje diskusije, jer što je veća količina ničega to je manja potreba onog kome je ništa upućeno da odgovori, pa se filozofiranje o ničemu može shvatiti i kao odvedena vrsta nasilja, jer filozofi o ničemu se neće zaustaviti, ni kad im kažete ne, zato vam je najbolje ne općiti s njima, da vam se ne bi dogodilo da gorko plačete pod tušem i ponavljate, zašto zašto. Zato je najbolje primjeniti tehniku ne pričanja s kretenima koju je inaugurirao Fresh, o kojem danas ne pričamo, jer zašto bi itko normalan pričao s nekim ko veliča fašizam, kako kaže kolega Mariano, ja bi dodao i one koji veličaju komunizam, bilo koje okupatore, bilo gdje na svijetu, bilo koje fundamentaliste, antivaksere, one koji imaju čarape s likom će ge vare, sve koji tvrde da muškarac koji to jako želi može postati žena, i sve one koji tvrde da se u određenim okolnostima mogu raditi kaznena djela, kao što je ilegalan prijelaz granice, grupno silovanje, i sve one koji se ne slažu da svi koji vrše nasilje nad bilo kime, a pogotovo nad djecom mogu i jednog trenutka biti na slobodi. Dakle ja vas pozivam da u cilju spasenja naših besmrtnih duša i mene i Fresha za kojeg više ne znamo postoji li, amantalno kad se počnemo ponašati kao neki od gore navedenih kretena odfrendate s fejsa, bez ikakvog suvišnog filozofiranja o ničemu. |
Idu dani idu godine
- 21:22 -
Komentari (16) -
Isprintaj -
#
|
Lako je bilo dok vas je Fresh branio od svih kretena na ovom blogu, a šta ćemo sad, morat ćete počet sami iznosit smeće. Ako se smeće ne iznosi redovito zrak postaje sve teži i teži, i guši vas, dok jednog dana koncentracija štetnih plinova ne postane letalna, jebate koja lipa rič letalna. Majke Srebrenice su ponosno izjavile kako je Hrvatska bila agresor u Bosni. Te majke su bile respektabilna skupina potcrtana boli koju su nosile zbog zla koje im je počinjeno. U međuvremenu su postale ko Vegeta, u sve se miješaju za račun mudžahedinski orijentiranih političkih struktura u Bosni. To nam kaže da je Fresh, prije deset godina tvrdio da će se to dogoditi kao i obično bio u pravu, jednako kao kad je tvrdio da bi Srbi sutra ponovo krenuli samo kad bi imali neku JNA da ih podupre. Ako je Fresh bio u pravu to znači da ste svi vi koji ste ga zbog toga proglašavali nacionalistom, fašistom i zaostalim stvarno kreteni i osobe smanjene inteligencije, kako vam je on znao reći, ili možda čak glupi ko kurac. I šta sad. Ništa. Kao što su onda Srbi zakrvavljenih očiju, razni izmetbegovići i majke Vegete, bili nevažni sada su još manje važni. Mi samo što nismo ušli u šengen, što vama koji ste putovali jedino kod rodbine u Bosnu i Srbiju za Vaskrs, ionako malo znači, ali Fresh će sigurno biti zadovoljan. Vama koji ste ga proglašavali fašistom i čudom se čudili kako nema više tolerancije za idiotarije koje ste pisali, preostaje samo da shvatite, da ako vi i skupina idiota tvrdite jedno, a Fresh ili neko drugi nešto drugo, da vjerojatno vi i idioti pričate idiotarije. Zato pažljivo gledajte ko vam piše slatke male komentariće, pogledajte u arhivu i vidjet ćete da su vas dok ste se natezali s pametniji a od sebe svi najveći idioti oduševljeno komentarisali. A šta mislite zašto Fresh nikad nije htio razgovarati s kretenima |
Nu vamo
- 18:48 -
Komentari (30) -
Isprintaj -
#
|
Koja je ovo krava koja se kači na Annaboni. Zna li se išta. Da nije ona psihijatrica, morat ćemo čekat Mikrovalnu da je detektira. Mislim činjenica da se druška s kretenima koje predvode Luki cvaj, i Teatralni puno toga govori. Nadam se da se neki uzorni tolerantni i vispreni komentatori neće ka zadnja govna pravit blesavi, ili možda ipak hoće, ipak je komentar više, komentar više. |
Ten Years after again
- 23:37 -
Komentari (17) -
Isprintaj -
#
|
Da je Fresh ovdje sad bi se slatko smijao. Proces koji je najavio prije deset godina, polako se ostvaruje. Cijela Europa politički značajno skreće u desno, što se može zahvaliti prije svega šupljem ljevičarenju bivše njemačke kancelarke, trajno oštećene životom u komunizmu i francuske žrtve pedofilije. Nije zgorega spomenuti i idiote u redovima američkih demokrata, za koje i kreten poput Donalda Trumpa izgleda ko intelektualac vizionar. Eto i sada quasilevičari, kad su sve sjebali, od ekonomije, lošeg upravljanja krizama, i doveli nas na rub trećeg svjetskog rata, kmeče kako je uopće mogućnost da neko drugi osim njih dobija izbore i vlada, kmeče o ugroženosti demokracije, jer oni bi eto vladali iako neko drugi dobije izbore. Nemoš nać ljevičara da nema ugrađen taj totalitarni gen. Zato bi bilo lijepo da im pomognemo da osvijeste koliki su debili, i da smo totalitarne ideje ostavili u prošlom stoljeću. Niko im ne smeta da sa svojim novim partnerima, antivakserima, i ovima koji kleče po trgu organiziraju veliku gej paradu koju mogu predvodit njihov idol Zoran Milanović, i Ivana Kekin, pa šta bude. Ko bi reka da je već deset godina prošlo otkad je Fresh govorio da će se ovo dogodit. |
Aber dojde donke
- 17:11 -
Komentari (19) -
Isprintaj -
#
|
Nekakva skupina egzibicionista je klečala i molila na glavnom zagrebačkom trgu, još jednom potvrdivši da svaka budala ima svoje veselje. Takvo prostituiranje molitve, koja je barem što se mene tiče izuzetno intiman čin, govori o vjerodostojnosti samih egzibicionista, više nego li itko od nas o njima može reći. Zato nećemo o njima nego o idiotima koji se oduševljeno zgražaju nad njima, dok istovremeno jednako oduševljeno podržavaju egzibicioniste koji promoviraju jebanje u guzicu kao civilizacijski doseg. Nogometni klub Vukovar ima novi bus, na kojem su slike Blage Zadre i Jeana Michela Nicoliera, dvojice hrvatskih branitelja, od kojih je jedan poginuo braneći Vukovar od srpske agresije, a drugi mučki ubijen na Ovčari od strane srpskih agresora. Naravno njihovi likovi na busu su zasmetali, pogodite kome, pa srpskom agresoru, koji se eto nikako ne može pomiriti s time da ih nije uspio ubiti, ni njih ni grad, pa oni i grad uvijek iznova uskrsnu, i uznemiruju Srbe i Jugoslovene, koji su eto bili uvjereni da mogu ubiti Blagu, Jeana, i Vukovar.  Kod kolegice Annaboni se na blogu vodila diskusija, kakve su prije na ovom servisu bile svakodnevne o svačemu, sve je proteklo bez krvi i vadenja očiju valjda zato što oni nasilni koji se zaklinju u toleranciju ne komentiraju kolegicu Annaboni, mali je to korak za Anči a veliki za bloghaer. |
dijanina dica
- 13:26 -
Komentari (15) -
Isprintaj -
#
|
Dok se Dalmatinci kupaju, naša gradska uprava na čelu s gradonačelnikom inače migrantom izbosne, na Sljemenu proizvodi snijeg. Nema veze šta je temperatura priko dvaes stupnjeva, pa bi se da imamo more i mi mogli kupat, oni radu snig. Ali nema veze zato su za blagdan Svih Svetih odbili na fontanama gradonačelnika Mile prikazivati slike hrvatskih svetaca. Prikazivali bi oni svetce, samo da nisu hrvatski, to odma nekako vuče na nacijonalizam. Svaki onaj koji misli da Sveti Nikola Tavelić, Ozana Kototska, ili Leopold Mandić, nisu eksponenti nacijonalizma ne zaslužuje sist na gej klupicu. Oko kontejnera za smeće i dalje imamo umjetničke instalacije, jer ljudi štede na vrićicama pa svašta guraju u kontejnere, i svako malo moreš vidit nekog od susida kako diskretno itne vrićicu za smeće žutu ili lila, kraj one dvi plave plaćene osam kuna. Uglavnom kao što Srbima, Jugoslovenima,, homoseksualnoj zajednici, ateistima, antifašistima i idiotima ništa nije smetalo kad su izabrali Milana Bandića, tako im ni sada ne smeta kad su izabrali ove idiote, kao što su i sami. i za kraj Dijana je umrla u 37., i ostavila iza sebe osmero dice. lani se na Sve Svete pokrenuta je akcija za kupnju kuće za dijaninu dicu. Dijanina dica su za Sve svete uselila u svoju novu kuću  go Krovejša |