Sewen

Sve se one trude biti dame,
U društvu i same.
Zakuhaju, prokuhaju što se da.
A hrana je bila ukusna...

Sve se one trude doći do vrha,
I pitaju, koja im je svrha?!
Al nekad je previše pitanja
Čekanja od noći do svitanja.

Sve se one trude ne pogriješiti
Cijeli svijet će same riješiti.
Ponekad preskoče stepenicu tešku
Pa naprave grešku...

Sve su one cvijeće što ne vene
Sve su one samo žene...
I brinu se na različite načine
Stvorene da život začine...

Erva je bija skroz dobar lik,
Tija je postat neko u bendu.
Al za bit faca, moraš bit bik,
Moraš bit ime i uvik u trendu.

Skupa smo slušali neke ploče
Igrali balun i činili štetu.
A onda iz gluposti stvari zakoče,
I mi smo u Ervi svi vidili metu.

Grubo smo pisali po liftu i zidu,
Cila je familija prominila stan.
Ako me čuješ, oprosti u vidu...
Žaj mi je ako san ti uništija san!

Ne znan šta bi ti još moga reć,
Ako me pripoznaš ti se javi.
Evo san te se sitija prije nego ću leć,
Pribirem sićanja u svojoj glavi...

Pošto košta kap rakije?
Nešto mi se malo pije.
Kaže, ništa kad si ti...
Nakapaj mi litre dvi!

Pošto košta mrva mesa?
Kaže, ništa, nema stresa,
Daj namrvi bar tri kila,
Duša bi se osladila!

Pošto košta slaje liz,
Kaže, ništa, nije griz!
Navadi mi punu zdilu
Il' daj onoga od kilu...

Danas je dan za davanje
A tih dana sve je manje.
Zakonski to triba stavit
Da moremo duže slavit!

Ne prepoznajem onoga s druge strane
To lice ima višak kože.
Jutrom kad mlado sunce grane
Samo se teške misli množe.

Nisam sanjao da bih patio
Ni danas nisam spreman za početak.
Nadam se da sam svoje dugove vratio
Kao na Veliki petak.

Nema u meni ni straha ni bijesa
Zbunjenost u pogledu me tjera...
Samo sam čovjek od krvi i mesa,
Kome je potrebna vjera!

Tu nađu mir svi koji se boje
Kad izlaza nema tu se spasim.
Sve ovo vrijeme, samo je moje
I molim, da se ne ugasim.

Jebenti ovi regionalni vlak,
Taj ne zna pravo, nego cik cak,
Neko ruku digne, on stane,
Ne mrda, a palme ne njišu grane!

Od točke a do točke be
Tribaju mu dani i godine.
A digod i ne stigne, storniraju put,
E da me onda samo mogu čut...

Jebenti ovi vlak sporiji od sinjske rere,
I uvik, baš uvik mi živce opere.
Kad me pitaju, šta ti je najgori san...
Ja samo uprem prstom u Deutsche Bahn!

Sad ćeš reć da san probija,
Al šta san od ljudi dobija?!
Nema tu poštene rađe,
Tuđe je od vlastitog slađe.

U šumi bor je zelen
Bija bi odrasli jelen.
Ima bi zlatne roge
I uvik vitke noge.

Ima bi kraljevski stav
Bija bi iz Afrike lav.
Kad čuju riku savane
Poplaše se ka vrane.

Da me se boje i dica
Bija bi kit ubojica.
Jer dica će narest u ljude
Ako još sriće bude.

I letija bi priko gora,
Bija bi suri ora'
On sve vidi sa neba
Odozgor na pljen vreba.

Ma jedna je krupna mrva
Na um mi pala prva.
A to je šta u afan baci,
Lipši su mužijaci.

U našem svitu su žene
Najbolje obučene.
Otkad sam to otkrija
Rado bi beštija bija.

Jesan, šmrka san bilo,
Jer san moga i jer mi se tilo.
I puklo me onako pravo
A osjeća san se zdravo.

Pita me - jesi li već prova?
A ja gledan ka sova...
Lažen - jesan, da ispadnen faca
A crvenilo se po faci baca.

Vidija san, a ništa nisan vidija,
Svugdi bija, a cilo vrime sidija.
Mislin da san samo vrime izgubija,
Ka da san to vrime, ubija.

Eto ti moje iskustvo sa bilin
Tija san da ga podilin...
Al nima se tu šta podilit,
Baci ća, jer ćeš pobilit!