MARSOVCI
Jednom će i Zemlja zahrđati i postati Marsova baza,
Možda se prije smrzne, jer to je obično prva faza. A čuo sam od znanstvenika da ćemo svi biti crveni i ljuti, Al najprije zabrinuti, najprije zabrinuti... Jednom će nestati života na ovom od milja - plavom Putem kojim idemo, znanstvrnici kažu, ne mislimo glavom. Iz dana u dan upozorenja, iz dana u dan nove kuge A mi i dalje ne gledamo jedni na druge... I onda je najbolje, po kratkom postupku, da nas nestane, Jer realne su šanse da nam sutra nikad ne svane. Ženo počeši se po jeziku, muškarče ti po prostati. Jer sve će se izbrisati, ni pepeo neće ostati... |
U VREMENU ODUSTAJANJA
Što može stati pod kišobran, osim mene i povrijeđena ega,
I brdo, brdo snijega Koji ne kopni kao da sam na sjevernom polu a ne toplom jugu... I nosim tugu. Što može biti gore od razrijeđenog zraka, isprekidanog disanja, staklenog pogleda... Promatran bez dvogleda. Kad se bijes nadvije na oslikane staze mračnih snova i nadanja, Ostaju propadanja. Što može čovjeku čovjek, razbaštinjen i slupan bez treptaja uraditi?! Čovjek čovjeku usaditi?! I proći samo u iskoraku s vremenom bez okretanja i bez kajanja... U vremenu odustajanja... |
STRAJ
Sad je došlo da potrčat moš ritko
Ukvasilo se vino pa nije pitko Kad vrime za me pristane vridit Straj me je da se više neću sitit. Izvrtili smo šta se izvrtit dalo I nije ostalo ništa, ili jako malo. Na ovome putu nemoš nikoga podmitit. Straj me da se više neću sitit. Sa zrnom cukra nemoš zacukrit kavu. I onda kad jesi, nisi više u pravu. Sam si i nema te više niko zaštitit. Straj me da se više neću sitit. |
OGORČEN
Ja sam nevidljiva zvijezda,
Registriran na krivim aplikacijama. Šalju mi guzice, grudi i spolne organe Dok naivno čekam usne u kreacijama. Uvredljiv al snalazim se s tim. Nije mi prvi put da isplivam na dno. Bože kako mi je zamućen vid ko okolina. Nisam se prvi put utopio! Parazitiram među parazitima, A htio sam teatar od života, jer sve je bitno. Očito sam ogorčen, previše razočaran, Prodajem vlastito vrijeme za sitno... |
BEZ
Kao riba u loncu
Na koncu, Tako nekako bez svega Bez njega Bez snova i iluzija Prostran ko Gruzija I pust i hladan I gladan. Kao pred oblake sive Pred lice dive, Posječen od onog što voli Do boli. Tako me stisne Tako se kisne Tako se slomi nada Ko čokolada. Dolaze nova vremena I lica bezimena A ja ću ih mimoići Jer neću stići. Čekam na tebe samo To znamo! Ko zrno stonske soli... I boli... |
VAN ŠKVARE
Svi smo u jednu ruku van škvare.
Nekome se vidi više... Žedni od znanja nikad ne stare! A znanje se nikad ne briše... Svi smo mi i božja dica! Svi smo rođeni zdravi. Na ulici nas čeka sto haubica, Pa prite da nismo pravi... Triba iz korjena minjat šta se more A more se sve uz ljude! Valja i pričekat one spore Samo da svit lipši bude! |
< | prosinac, 2022 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | |||
5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |