Sewen

Svitlost se sa mrakom bori.
Sve je više mojih gori.
Pari mi se da se smiju,
I da su u izobilju.

Sve je manje ode tica,
Za pripoznat dragih lica.
Moš napravit dugu listu,
Svi su sad na istom mistu.

Da bi čovik moga postat,
Neko od nas mora ostat.
Neko mora nosit cviće.
Neko mora palit sviće.

Vratili smo Bogu mukom
Ne miša se više s pukom
Bog zaživi, čovik ubi!
Al nas isto srcem jubi.

Svi živimo u pokori.
Sve je više mojih gori.
Dok im mašem, dušu stišće
Vitar nosi suvo lišće.