Sewen

Večeras je doček za pamćenje, za neko vlastito blaćenje...
Pozivam sve, a jedno sam spoznao.
Ja sebe ne bih nikada pozvao.

Jest ćemo, pit ćemo i znam da u dobrom društvu bit ćemo...
Sretno nam bilo, bez naivnih predosjećaja.
Večeras skromno u društvu svojih poremećaja...

Dopustija sam sebi da se zajubim u te
Sritni siromaj koji te zauvik voli.
Sad smo ka dica, materi reći ću te,
Kad rič je ka i nevera pa udari da boli.

Dopustija sam puno i nije mi nimalo krivo
Sritni siromaj koji te zauvik jubi
Od prvog dana svitliš kad nebo mi je sivo
Ako odlučiš nestat onda mene najprije ubi.

Šta će mi disat, šta će mi pisat,
Šta će mi živit, šta ću se divit,
Bez tebe led mi je mio
I red me je ostavio.
Radije danas otić ću prvi
Nego bez tebe da me smrvi.

Nisam još opra majicu tvoju
A već je od stajanja prominila boju.
I miriše na te i svega me sića
I suza krene dok gasne svića.

Nisam na misto vratija kušine
Posla sam vitar u kupine.
Nek mraz izgrize tu di smo sili
Sad kad nas mrak od svitla dili.

Znaš da se nisam odavno smija
I nisam se nisam od tuge propija.
Nisam ti umra, ni živija nisam
A dan danas ne znam di sam.
Ni di ću sutra osvanit,
Nećeš mi ništa zabranit,
Ništa mi opet neš reć
I sam ću u postelju leć.

Ustajem ranije od svih
Opet sam ljubav sanjao.
Hodam, i dalje sam tih
Opet me san proganjao.

Još mjenjam dan za ništa,
Ovo vrijeme nema sate.
Ja ko brod bez pristaništa
I samo me ptice prate.

Mjenjaju se naleti bijesa
I biva sve gore, sve jače
Na postolju dva su lijesa
I narod u koloni što plače.

Svijet pod naletom hladnoće
Al nada postoji za sve.
I ova zima proć će
Ko što naše prošlo je...

Danas sam u dućanu kupija nožić
Jer ove godine ne želim Božić.
S kalendara ga sastrugat na kratko.
A čokoladu pojist jer volim slatko.

I spojit ću sve dva dana prije
Ni Nova više za slavit nije.
Štufan o svega, najviše od svita
I neka niko za mene ne pita.

A prova jesam priko 50 lita
Kad zakon je bila i zakonita.
Više ni force, više ni gušta
Jutros u bubrig me štrocala šušta.

Možda se javim kad se snig otopi,
Možda se vratim ako se sve poklopi.
A ništa sigurno nije...
Živili i nek se svak nasmije

Ti ko parlament zahtjevaš samo
A na glasovanju se ne poznamo
Zabrane slažeš, prigovor ulažeš
Nije to pazar da uvik važeš.

Nisam se doša sa tobom svađat.
Mislin se, dicu ćeš mi rađat.
Sve ono od prije sam davno odbacija
A od tebe opet interpelacija.

Nemoj me cjepit više
Neka se sve loše izbriše.
I neću lozinke među nama
Pazi se, ostat ćeš sama.
Nemoj nas satrat brate
Loše se misli vrate
Ako ih lošim filujemo...
Aj radije da se milujemo.

Nemaš potrebu za javljanjem,
Nemaš ni želje da te nasmijem.
Nemaš potrebe za potrebe,
Ja to ne razumijem.

Oprostit ću ti sve nemire,
Samo ne svraćaj nego se vrati.
Budi ono što oduvijek trebam
Samo me prati.

Moj glasan šapat neka te grli
Na kraju će sve biti...ako sm'jem,
Film u boji sa sretnim krajem...
Jer sada je nijem...

Samo je more šta dušu tira,
Ono te smiri kad nemir stišće.
Nisam zna kako srića se bira
Kod zelene šume, tek suvo lišće.

Samo je more i kada bisni,
Najbliže srcu koje krvari
Kad su ti misli zidovi tisni
Da opet budeš ka oni stari.

Razvij jedra barko mala
Isplovimo prije zore
Još nas čeka sto uvala,
Jer nas grli ovo more.

Puše vitar pa se stiša,
Po neveri, po bonaci,
Laganini, di je priša,
Rano da se sidro baci...

Stoti put su snovi isti
To se duša grija čisti.
Ma šta radim, sve je isto,
Nisam ti još prvo misto.

Ja sam viran svojim snima,
Bog nam daje i uzima.
Još se srce s tobom diči
Dok se diči, dušu liči.

Pa ću sanjat, čekat sriću
Briga me ako umriću.
Kažu kad se srce slidi
Jedino tad živit vridi.

Vraćaš mi od srca ključ
Kažeš, ne treba više.
Al kako ćeš opet uć,
I tvoje ime tu piše.

Nestaju sve naše slike,
Ko da nas ni bilo nije.
Na negativu poznam oblike
Pa ih opet razvijem.

Ne vjerujem u kraj svijeta
Ne vjerujem da nema šanse
U proljeće sve opet procvjeta
Ja nikad ne predam se.
Takav sam sav
Jer sam stari lav.

Val studeni je u šestom
Zaljubljeni padaju cestom
I ja sam se evo smrza
A na tebe nisam ni trza.

Od jubavi bija bi totalka,
A ja se bilim vinom maka.
To sam se malo tija zgrijat
Pod jorganom se nasmijat.

Sve je manje vrimena za "ono"
Slabo stereo, sve je mono
Sve je više onog čega nema
Sve je manje lipih uspomena.

Ko će srce napamet podilit?
Ko te more na jubav prisilit?
Ma ću trpit, bar nek imam koga
Samoća je ka i babaroga.