Sewen

Moj svijet je pretežak da plovi
Pa tone.
Hvatač snova misli ne lovi
Pa me gone.
Ne možeš kiši zabraniti da pada.
Ne možeš suncu zabraniti da sja.
Ovo je godina kada mi podznak vlada.
I nije uvijek lako dići se sa dna.

Ja ko kameleon mjenjam boje
Nesreća u sreći, to je.
Odbacujem nadu po nadu
Samo sam vodopad u padu...

Sve vas mrzim iako ne znam
Al učim se u hodu
I pretjerat ću večeras sam,
Pa niste mi u rodu.

Sve vas mrzim iako nikad nisam
Željan sam uvijek znanja.
Samouk sam isam...
Tražim putovanja.

Iznevjerili ste me dobri moji
Vjerovao sam i bio kriv.
Od danas vam se broji
Još sam živ...

I ti si kao i ostali do sad,
Nisi sposoban trajati u dvoje
Zlato moje.
Ja se još ponadam ponekad
Al me uvijek strese
Prije nego ponese.

Ne plačem jer sam krut.
Otvrdla ova starina
Od rakije i vina.
I opet ću na put,
Nosim utihnulu nadu
I zavadu...

I ti si kao i ostali, al u redu
Trebao si kao i ja
Znati što je fantazija.
Nova kiša pere kredu
Mislim lako proć će sve
Ne ide, kad ne ide...

Ne znan koji te je vitar posla meni
I ne znan di je dosad bija.
Znan na koje misto idu ostavljeni,
Al ja tamo više nebi tija.

Drukčije se živi kad te neko cijeni
Volin te u dobru i u zlu.
Znan na koje misto idu prevareni,
Tebi fala šta si za me tu.

Samnom si uz šalicu kave, lave.
Sad si moja skalinada.
Sad si svitlo, sad si nada.
Samnom si i kad podne puca
U svakom si otkucaju srca,
I s tobom ću pod lancune bile,
Nedam da nas ikada razdile
Da se s nama bave, lave...

Večeras je sve na svome mjestu.
Večeras sam ljubav, više nego ikad.
Ko zamrznut kamen na Everestu,
I neću se maknuti nikad.

Tvoje ime pojašnjava mir najmirniji,
Tebi sam srce odlučio dati.
I što više miran, to sam nemirniji,
A nisam se nadao obećati.

Volim da sam od pića pod gasom
Al ne volim kad mi se obrazi spuste.
Tad šapućem nečujnim glasom
Od ove ljubavi puste...