Sewen

Nošen besciljem u jesenji dan,
U što se to samo pretvaram?..
Hrabrost u meni jenjava trenutno
I sve je kristalno mutno.

Podigao sam sebi bistu na čistini,
Al korov je ipak učinio svoje.
Ja sam na laži, a svi na istini,
Tvoje je tvoje, a moje je... tvoje!

Nebeskim vrletima bih muzicirao.
Samo bih pjevao, samo bih svirao,
Samo bih tjerao duhove zle
Dok me za nešto drugo ne optuže...

Uvukla se ova kiša sirova u sijede.
Meni su sati ko dani što bježe.
Patetično snovi zbog smisla mi blijede
I ništa me za njih ne veže...