Sewen

Orosim na slog
I riječi kad smisao tvore,
Al osta samo smog
I starac i bore...

Nemam ti što dati!
Svakim je danom gore.
Svugdje implatati
I starac i bore.

Danas je za uspomenu
Snovi se rasplinjuju u trenu...

Ma nema ti od toga ništa
Jer ljubav je prolazna slabost
Ljubav je ka veliki trn
Na koga ćeš se nabost.

Nema ti od toga sriće
Sve ima svoj rok trajanja
Sve su to nepotrebne nade
I nepotrebna izgaranja.

Proklet je svak ko se nada
Voliš, a ne ljubiš.
Sve je to samo oklada
U kojoj gubiš.

Toliko je nesreća na ovoj magistrali
I baš sam ovuda morao proći?!
Mnogi su iz auta poispadali
I ne možeš im pomoći!

Glumim da me ni okrzlo nije,
Al sjedim ranjena čela i ramena.
Ko voda sam koja nikako da uzavrije
Tupilo, ko da sam od kamena.

Evo kiša pada, al ne ispire...
Malo mi se umire...

Triba ti ura da se zgriješ,
Triba ti manje da se opiješ,
Triba ti force da uspiješ
Ma isti sekund se nasmiješ.

Malo smo evo sa sjajem kalali,
Isto bi odma skupa zabalali.
Ko je perfektan aj nosi ga ća.
Kvragu daj onoga šta nije falija.

Ima još toga šta triba probat,
Ima još finti za svitu prodat.
Ima još svega šta sutra čeka.
Tamo nam je misto, u sutra nas neka!

Ko se s Njom budi, na Nju i liči.
Blago ti se onom ko se Njom diči.
I kako kome, nama je bitna.
Eto ti je svitu i nek je sritna!

Nezaposlena duša bi radila.
Jer posla ima, posla se nađe.
Pa bi me iz ovog vadila.
Dosta je gorkoga i hoću slađe.

Napušten i bačen kao sjenilo,
Tvoju sam kožu dirao.
Nekad se uz nas more pjenilo,
Nekad sam dobro birao.

Sada je ostao krš, lom i staklo,
I ništa se nije pomaklo.
Sada je ostao krš, lom i staklo
I ništa ti nije promaklo.

Za sve osim tebe sam imao plan.
Tebi sam se prepustio.
Bio sam java, a ti moj san
Svejedno me napustio.

Živote životom sam te zvao
Vidio sam raj koji nisam znao.
Sad si se i ti nagledao.
Kakav sam i pakao bih prokockao.

Sad nisam ni za jedan!
Al izvrćem sve na šalu.
Od mene si napravio bezdan.
Od sebe samo budalu!