Sewen

Branim rukom sviću da je vitar ne ugasi.
Ne dam da me kiša skvasi, da me spasi.
Ja sam zavitovan da se mirim sa svima.
Ja sam zavitovan dok god me ima!

Znam da ima vrimena za sve.
A vrime se slatko osvećuje.

Lomi me tjeskoba.
Lomit će me do groba.
Ma ne mislim stat.
Neću se dat.

Branim rukom sviću da je vitar ne ugasi.
Drugom krijem da ne vide moje side vlasi.
Ja sam zavitovan da se mirim sa svima.
Ja sam zavitovan dok god me ima.

Ne javljan se, ne pišen,
Ne valjan i ka da ne dišen...
Malo stivajen misli na tavan
Malo san previše ravan.

I umorilo me i ovo svitanje
Umorilo me opet skitanje
Ove su ulice živa bića...
To mi je od pića...

Oću li uspit privarit misli
Ja smo se i nada uz kamen stisli
Maniri moji prezir su moj
I rekao sam sebi - stoj.

A nisam stao...
Nit sam zaplakao.
Reakcija nuli ravna
Vodoravna...