Sewen

U tuđa lica tvoje stavljam.
Vise sobom ne upravljam.
Upa sam u neki klanac.
Tuče vitar odbijanac.

Opet prevaren ka bez greske.
Tuzne li sudbine moje, malteske.
Upa sam u staro kolo.
U glasu tremolo.

Koja sam ja zvizda bez sjaja.
Građanin sa dusom vlaja.
Na izazov sam pa.
Stuka se, razbija.
I nista naučija...