Sewen

Ko izbrisan dan,
Nevidljiv trag.
Nenapisano pismo,
Kameni prag.

Sjedim i maštam,
Na bijeloj klupi
Daljina plače.
I sve mi se skupi...

Ako me prestaneš voljeti,
Mogao bih lako izgorjeti...

Meni u susret neće ta sreća,
Pred mojim vratima, tona je smeća,
I što ga čistim - više ga ima,
Teško nama izgubljenima...

Evo će jutro
Hladnoća sviće.
Meni sad treba
Još jedno piće.