Ko izbrisan dan,
Nevidljiv trag.
Nenapisano pismo,
Kameni prag.
Sjedim i maštam,
Na bijeloj klupi
Daljina plače.
I sve mi se skupi...
Ako me prestaneš voljeti,
Mogao bih lako izgorjeti...
Meni u susret neće ta sreća,
Pred mojim vratima, tona je smeća,
I što ga čistim - više ga ima,
Teško nama izgubljenima...
Evo će jutro
Hladnoća sviće.
Meni sad treba
Još jedno piće.
Post je objavljen 18.02.2017. u 19:27 sati.