Sewen

Navikavam lice da se nasmije
Navikavam ruke da mi ih grije,
Navikavam srce brže da tuče,
Al' sve je to bilo, sve je to juče'...

Nošen sam sjetom, pola me nema,
Ko stara sam slika, uspomena,
Tko me i zašto kažnjava time
Svejedno ne žalim ni za čime...

Da mi nije ove moje kobi
Što me mrvi, što me samo drobi,
Ne bih znao da sam živ,
Ne bih znao da sam kriv...
A kriv jesam, nek sam,
Pao sam i moram se dići
I tebe će ovo moje stići...

Uz tebe naičih pročitati ljude,
Eto pa nek bude što bude...