Sewen

Čekam da se pomakne iz grudi.
Čekam da me ostave svi ljudi.
Previse sam sebe svima dao,
Previse sam sebe darovao.

Nisi ni ti srećo prosla bolje.
Stari ratnik - isto bojno polje.
Pokosena trava nas je odraz.
Preživjeli jos smo jedan poraz.

Bitno je ne odustati od svojih tuga.
Kad jednom shvatimo koliko je duga.
Godina bila.
U kojoj si se izgubila.

Bitno je ne odustati i znati.
Kako će biti kad sreća se vrati.
A hoće.
Jer dosta je samoće.

Jos uvijek me tuče pozitiva.
U malim dozama teče.
Za sva sto sam kriv i ti si kriva.
I sječe li, sječe...

Al evo, ne dam se, ni ti,
Valja časno ostariti.
Valja pouku izvući.
I vratiti se kući...

Totalno nepripremljen sam te sreja
I ono, totalno san se smeja,
Redikul parin dok gledan ti lice
I trljan o rebe, zanoktice.

Totalno si mi ušla pod kožu
I pitan se kako se to stvari posložu,
Puna te tintara od zore do mraka
Stalno te grlin, a nisan se maka,

I fali mi, fali mi zraka!

Ka da je srce mi probola strila
Zamišljan, radin ti sve šta bi tila,
Još nikoga nisan za ruku drža,
Druge su tile, al bila si brža.

Ka da se s neba otkrija raj,
Zamišljan, rekla si - ne puštaj
I ja san osta za život cili
Adio i zdravi bili!

Sve zeleno i sve cvita
Nešto bi te mala pita
Lipi, mladi, a i zdravi
Ajmo mi na rendes pravi.

Snimi sestro ovog tipa
Oće da mi se ukipa
Umislija - ima moći
Pari mi se, neće proći!

Do jučer sam galeb bija
Sad bi s tobom poletija
Neka drugi sada sleću,
Privarit te nikad neću

Moj galebe lipa lica
Ja sam žena, nisam tica
Ako sebi neš naštetit
Moraš odat, a ne letit.

Uvik pitanje je isto
Jesmo li se spremni minjat
Srce mi je dušo čisto
I vatra će uvik tinjat!

Rič od tebe, rič od mene,
Rič je za nas da nas čuva,
Pa kad priča jednom krene
Bit ću bolji ti od kruva!

S novon pismon u žepu
Koju san za te pisa
Izjavljujen ti ljubav
Zbog tebe san kisa.

Dobija san fibru
Svit me je gleda čudno
Samo se tome nadam
Da nije uzaludno.

Ti si sunce u moru
Koja lipa slika!
Ja padam na svaku foru
Ti kažeš - ludoga lika.

Šta ću kad simpa si meni
U istu uru proćeš
Ja bi se oženi
Aj reci da i ti oćeš.

Svaki dan ću ti pisat
I kad me ne bude bolit.
S tobon mirisat i disat
Uvik ću te volit!

Ni ovo mi vrijeme na ruku neće,
Ne pitam srce, ono zna gdje će,
Ivicom stola, ruka mi šeta
Tama je teška, još teža sjeta.

Stoput pod praznim nebom smo kisli
Hajde mi opet pročitaj misli,
Daj me nasmiji, jučer mi vrati
Nek opet boli, samo me prati!

Mjesečar ja sam, planove kujem
Spavam a budan o nama snujem,
Daj me nasmiji, jučer mi vrati
Željezo staro opet pozlati.

Lome me sada dodiri inja,
Meni tek ostaje milostinja.
Opet mi neka samoća prišla
Opet me sreća mimoišla.

Da mogu piti ja bih baš pio
Da mogu biti, ja tvoj bi bio
Daj me jednom isto poljubi
Opet me kazni, opet me ubi...

Sve da mi nude, sve skupo šta blišti,
Neću kad ovo srce me tišti,
Umorno želju u postelji ziban
Ni pinku sriće bez tebe ne triban.

A tija san uspomene stvarat
Za te se brigat, za te se starat
Tija i oću, još mi se da
I virujen da ti si ta.

Tija san više, triba mi više,
Triba mi puno i sunca i kiše,
Tija i oću i nek se zna
Ja virujen da ti si ta.

Sve da mi nude, sve skupo šta blišti,
Neću kad ovo srce me tišti,
Umorno želju u postelji ziban
Ni pinku sriće bez tebe ne triban.

Opet tice u jatima kližu,
Opet oblaci na bandu bižu,
Teška je arja, sedma će ura,
Škuri se škuri, bura je bura.

Beštima ribar, koće su prazne
Jedan je mulac proša bez kazne,
Misto lanterni, maruni cvatu
Spominje pisma - ni sve u zlatu...

Koljevku duše, sudbina ziba,
Ja bižat neću, to mi ne triba,
Samo ću zaspat, odmorit zeru
I eto me opet za večeru...

Neke sam noći potrošio iz gušta
Na neke srce još suzu propušta,
Neke sam dane živio ko zadnje,
I nikom neću reći mjesto radnje.

Neke sam ljude volio ko braću,
Neke ko sestre, rod i tu stat ću,
Još mi se voli i one kojih nema
Jer možda mi zadnju sad večeru sprema

Život moj,
Osjenčen ko tetovaža,
I svaka slika mi draža i draža,
Čak i ona gdje sklizla je ruka,
I kad je pukla bruka...

Život moj,
Cijenim kao i svačiji,
I nikada ne bi bio drugačiji,
To sam ja, pored svih blokada
To sam ja, ovdje i sada!

Nema meni do mog pobre,
A on kaže, sve su dobre,
Sve su zlatne, šesne, mile
I sve su nas ostavile.

Nema meni do mog prike
A od muke ovolike
Sve ispada kupi, prodaj,
Malo dodaj pa se podaj.

Šta me briga, ciglom ću na ciglu,
Triba zidat, triba kuću gradit,
Još utiran svoj konac u iglu.
Znam zalivat, a znan i usadit!

Najlakše je sagradit zid.
Ajmo ga srušit!
Zakon je bija moj did
Smota bi za pušit
I reka, aj mali gledaj i uči
Kad se nevera sruči.

Najlakše je nepričat više
Lako se dilit.
Da stanu ladne i duge kiše
Ko more sunce silit?!
Puno se skupilo žuči
Puno se, previše muči.

A sve nam je sinjano
I ništa nije minjano,
Iljadama godina put je isti
A mi šporki, misto čisti!