Sewen

Miljuni poruka, bačenih po cesti
Kite kolnike i drače,
Sve će se na besmislicu svesti,
Više nikome ne znače.

Tko bi ih čitao, taj ne zna slova,
I sve je lova, samo lova.

Miljuni poruka, jedna je moja,
Pisana iz slabosti,
Ljubav tvoja na mene će kriknuti,
Treba se naviknuti.

I tko bi čitao te poruke, odbačene,
Ti ne, gotovo je.

Svetkujem današnji dan,
Kao da je poseban,
A zapravo se u toj boli kupam,
I na tvoja vrata lupam...
Ništa ne raazumijem,
Ništa - ja to umijem!