Sewen

Da mi je biti barem na čas,
Ta tanka crta što razdvaja nas.
Pa da te diram, ti ne vidiš me,
Šaptom ti šaljem poljupce.

Da mi je biti makar na tren,
Od tvojih misli i sna sastavljen,
Pa da ti kažem da volim te,
Šaptom te nemir obuzme.

Jer ja, noćarim sam,
U neku sjetu, sav umotan,
I svaki vikend je nova bol,
Prezren no Juda apostol,
Jer ja, borim se sam,
Nikome ne pripadam,
Al' najviše zaboli znaj,
Što sam bez prava na zagrljaj.