Sewen

Ispod bilog kamena,
Tu mi duša počiva,
Da ne pronađeš me ti,
Dobro su me sakrili.

I drača je velika,
Mistom se raširila,
Samo sunce svitli mi,
Da kamen ne potamni.

Ća ti je život, krene pa stane,
Anđeli nude, a vrazi brane,
Di san sve bija, brzo san pa,
Al to san tija i nije mi ža.

Jednom će te vitrovi,
Na to misto navesti,
Nećeš me pripoznati,
I tako će ostati.