Sewen

Nemam vjeru, koja bi me spasila,
Niti ljubav, da bi se oglasila.
Ja svako povečerje kidam zastavu,
Nisam nikad u nijednom sastavu.

Neki ljudi imaju moć svu,
I svejedno im je kada ustaju.
Ja svako jutro mislim, opet novi dan,
I vrtim se u krugu kao začaran.

Otimam se učenjacima - učim.
Uličnim mučenicima - mučim.
Iz ovih usta više, niti jedan slog,
Ja donro znam, što s nama radi Bog.

U previranjima sam, neposluh,
A krstio me otac, sin i sveti duh.
Ja samo jedno znam, da ostavit ću trag,
Začaran Bogom ili to bio Vrag!