Sewen

Rado minjan jude za grumen gline,
Da više po meni ne sline.
Od gline ću napravit vazu,
I proću tu bidnu fazu.

Rado minjan čovika za rupu u stini,
Da više po meni ne slini.
U rupu ću sakrit blago,
I bit će mi drago.

Rado minjan ovo svoje kruto stanje,
Za neko mekše olakšanje.
Rađe od beštimji bižin,
Nega se s čovikon zbližin.

Tužno je to da mi je rađe
To "rado" i puno slađe.
Tužno je to, kad judi uvridu,
Još gore da to ne vidu.