Sewen

Sinoć kad sam stigao,
Ti ne bješe budna.
Oko tebe pogledi,
Neka lica čudna.

Pitao sam ljude te,
Što te ne probude.
Nego bdiju dok ti sniš,
A oni se čude.

Zaspala je sirota,
Čekajuću na te'.
Sad nikakve molitve,
Neće da je vrate.

Prokleo sam sve što znam,
Nek' i mene nema.
Neću život živjeti,
Nesretnog boema.