Sewen

Gledam stare naše slike,
Pun je album tog života,
Dana suza, dana klike,
Di je sada ta toplota?

Iza škura gledam svitlost,
Kao da me vani mami,
Ja izmolih za se' milost
- ostali smo sasvim sami

Sve što imali smo tada,
Sve je bilo suvo zlato,
Ali zvizda svaka pada,
I nju čeka živo blato.

Tek sad vidim život šta je,
Samo obećanja prazna,
Svako za se' nek se kaje,
Jer svakog će stići kazna.

Puše vitar sa svih strana,
More valja moju barku,
Slomila se naša grana,
I ja plačem na rastanku.

Ja ću svima pismu slati,
Nek mi uzmu cilo tilo,
Niko od njih neće znati,
Kako nam je lipo bilo.