Sewen

Nije prokletstvo što si samoći drag.
To je tvoj izbor, tvoj izvor...
A ja sam još uvijek tu, pri svitanju,
Pri svakom opraštanju, ljubim prag.

Mutnim očima gledam preko mora.
Iza leđa brda, tvrda...
Očima te prati, tvoja stara mati.
Na licu joj još jedna isčeznula zora.

Hoćeš li se ikad vratiti nama?
Hoćemo li čuti korake čizama?
Ima ljudi kojima je tebe - malo,
Kojima je do blizine tvoje, stalo.