Sewen

Veceras me iluzije svlace,
Dio po dio, otkidaju od mesa,
A tebi moje patnje ne znace,
Tebi je do plesa.

Nocas sam kao ponor bez dna,
Izgubljen pod zvijezdama...

Sutimo i smijemo se, u sebi,
Kako dosjetljivo i mrsko,
Uraditi tako sto, tebi,
Odvec je drsko.

Al' borim se da ne planem,
Sa suzom da kanem...

I nema oprosta ni opravdanja,
Nema beskonacnih milovanja,
Nema pronicljivosti ni gorcine,
Al' opet neke praznine...
I vec mi je zao,
Ponos me izigrao.
I ponos glavi ludoj neda
Ni mira ni reda...