samo tako...

U ovom trenutku trebala bih biti sretna. Nisam. Puno je buba u glavi , košmara , nemira. Ovog trenutka sam mirna. Mirna jer znam da ću biti sretna.



Ovo je jutrašnji pogled iz mog novog doma. Dok polako pijem kavu i mače prede pored mene , zadovoljno i sito , dok djeca spavaju snom pravednika....

Volim te , volim te toliko da me sve boli ....radim sve da budeš sretna...reče i ode.
I bit ću. Samo mi treba još nekoliko ovakvih buđenja, ispijenih kava. Još malo pospremanja u glavi. Još koja šetnja kvartom....

Buđenje....miriše na sreću.