utorak, 29.08.2017.

Mi izgubljeni



Danas sam vjerojatno opet loše izgledao. Naime nakon školske administracije i prepucavanja s jednom recimo glupačom sam išao na tržnicu. Uzeo sam malo pečenja za Jina i mene, te kod tete, kod koje je pomidor izgledao prirodni, izabrao dva da izvaže. Ona me šokirala rekavši, u redu je, samo nosite. Zahvalio sam se, al u momentu pomislio, izgleda da zbilja jadno izgledam, inače pomidor je bio odličan. Zvao sam servis za veš mašinu, začudo ih dobio, taj remen koji je otišao moraju naručiti iz Turske, ma nisam siguran više da li u tim servisima zapošljavaju ljude koji će te maštovito zavitlavati, možda im je to glavni kriterij. Inače sve sam gluplji, ništa ne razumijem. Dobio sam novu karticu za sindikat, još uvijek sam formalno neki šef, pogađate, treba je aktivirati, izgleda vrlo jednostavno, samo ukucajte oib, ali čiji oib, moj, podružnice ili sindikata...Ne prima mi ni bankomat karticu na kojoj sam opunomoćen kod drugarice, lijepo ju je reznuo i sad ne da transakciju. Bio sam na banci i tu se valjda izblamirao, nije mi bilo jasno zašto novi pin za novu karticu i zašto će mi ga slati na kućnu adresu, malo mi izgledalo glupo to gomilanje papira, no gđa me superiorno podučila. "A kako bi Vi znali da Vam je kartica gotova i da je možete podići, ako Vam ne stigne obavijest s pinom u sandučić?" Meni svejedno tu nije sve jasno al to je zato što sam glup i ne kužim logiku novog vremena. Na fejsu me poklopio bivši blogerski kolega Peratović konstatacijom :"Tko s djecom spava popišan se budi.", a ja sam se samo, istina nevješto, pokušao ubaciti u raspravu o ratu u Bosni, o čemu nešto i znam i gdje sam neku ekipu i izgubio.
Ne stvarno, izgleda mi da još donekle razumijem učenike, ali ni to nisam siguran koliko dugo.
18:36 | Komentari (11) | Print | ^ |

<< Arhiva >>

11. 08.