ponedjeljak, 21.09.2009.
Stay
. . .
. .
.
dugo je vremena prošlo od zadnjeg posta.
možda je stvar u kroničnom nedostatku vremena, ljetnoj siesti, trenutnoj preokupaciji poslom ili čime već... ili mi se jednostavno nije dalo.
da, nije mi se dalo. no što ćeš, kad si D, možeš si dozvoliti i trenutke lijenosti kao paradoks na konstantno upiranje pod motom red, rad i disciplina.
no dosta o vanilli.
.
.
imam si novu igračkicu.
super je, ima svoje ime, dobra je i poslušna; uz malo dresure će biti vrhunska.
i sviđa mi se. jako mi se sviđa.
žao mi je samo što nije tako blizu i prerijetko ju imam u rukama.
ne, to nije mačkica niti nekakvo non-human biće.
čovjek, od krvi, mesa, misli i ideja.
... i onda je sve lako...
kilometri su nebitni.
.
.
volim to.
volim taj feeling iščekivanja.
napetosti, planiranja.
pripremanja.
no.. koliko god se pripremala i planirala.. spontanost dođe na svoje.
pogotovo u nekim trenucima, kada razum i logika prijeđu u drugi plan.
kada se zatvore vrata i okrene se ključ, sve prestane postojati.
postane nebitno, daleko i sasvim apstraktno.
i dodir. koža na koži.
isprepleteni prsti.
uzdisaji i izdisaji u sinkroniziranom ritmu.
volim vidjeti kada sklopi oči.
nasmiješi se.
sada je sve u redu.
sada je sve onako kako treba biti.
.
bez detalja.
neću o detaljima.
prevrijedni su mi da bi ih dijelila.
. . .
. .
.
.
