AnaM

Dobila sam poruku:
Koristi svoj osmeh da izmeniš svet. Nemoj da ti svet izmeni osmeh…
Bilo je još dalje kilometarsko, sve sam preskočila. Glavno je da se na svaku stvar koja se dogodi osmehneš.
To nije teško, hajde da menjam svet i počnem se kesiti na sve.
Spadam u osobe koje se dosta osmehuju, ali nisam nešto primećivala da menjam svet. Dobro, treba to drastičnije.
U pekari me je čudno pogledala kad mi je dala zagoreli burek i kifle od jučer splasnute kao da je celu noć neko na njima sedeo, a ja se vedro osmehnula.
Na kasi posle mog osmeha se blagajnik počeo izvinjavati, i vraćati mi novac, karticu, račune, neke markice I ko zna što već. mucajući da se zabunio u kucanju.
U busu kontrolor je pomislio da imam falsfikovanu kartu pa ju je gurao u neki aparat, zvao pojačanje, a svi putnici su me gledali kao da sam gangster.
Prijateljica mi je pričala najnoviji trač neke starlete, a na moj vedar, mislim zarazan, osmeh, upitala da li to imam neki tik.
U prolazu sam čula kako jedan kaže drugom
-Šta se smeješ k’o lud na brašno?-
Mora da je i ovaj dobio tu poruku.
Izmenio se svet ili ne, više neću da mu pomažem, neka se sam snalazi.
Dobro me nisu spremili u onu bolnicu zbog osmeha na svet.
Shvtila sam, takav kakav je, svet nije za osmehe, nije ni za plakanje, svet je svet…