AnaM

Listopad…
Zašto nisam pesnik??
Udarila me reala po glavi pa mi nije do gugutanja Mesecu i svetlucavim zvezdama koji se uopšte ne vide od onih dimnih zavesa, oblaka.…
Koja romantika.
Jesen u najlepšim bojama, zlaćano -žuta prepliće se sa plameno-crvenom.
Lepota, samo da sediš gledaš i uživaš.
Jarac pečeni.
Ta lepota u vidu lišća ne stoji lepo na drveću kao ono zeleno, nego pada dole na pod. Dovoljno je da muhica proleti pa da zemlju zaspe lišće. Zavlači se ispod klupe, iza ogradice, lepi se na žbun i kad misliš sve se smirilo, prhne u zrak na krov i čeka priliku da zapleše valcer.

Vratila se sa vikenda na selu i pravac u kupovanje hrane.
Sve je isto kao prošli tjedan, samo 20% skuplje.
Sledeći put nosim digitron u prodavnice, jer cene nisu na kg, nego u stilu 2.5 deke toliko, 14 deka, toliko. Najviše me namučio kajmak i čvarci koji su imali cenu na 34 i 18 deke. Ni pored najbolje volje ne shvatih koliko košta.
Jedino je čokolada ista cena. Kod kuće sam videla da nije teška 10deka neko 8.
Čvarci, opet izračunala kod kuće, nekad sirotinjska hrana, su rekorderi 1kg 17.5 EU. I svinje su uobrazile od kad jedu brikete umesto pomija.
I vrt se ove godine pokazao.
Pet stabljika kukuruza rodila, ne možeš verovati koliko… Ima koke da se najedu.

Pričekaj malo…
Prvo čekaš da se rodiš. Meni dosadilo pa sam izjurila van posle sedam meseci. Greška, kad me dočekalo ono mokro, hladno, belo zaurlala sam, ali prekasno
Čekaš da pođeš u školu, kao imaćeš društvo za igru. Nisam ni tu čekala, krenula sa šest. Greška, nije bilo igranje nego učenje.
Sledi čekanje pod satom (nije bilo mobitela) Ko dođe prvi više mu je stalo pa svaki gvirka sa drugog ugla.
Kad završiš školu čekaš da se zaposliš, većina van svoje struke.
Radiš i jedva čekaš mirovinu.
U tom periodu ima razno-raznih čekača, muž-žena, deca, bolje mesto, drugi grad, godišnji, dobitak na lutriji…Kao kod svakog čekanja nešto dobiješ, nešto ne.
Kažu ko čeka taj dočeka,
ko ne dočeka, taj se načeka…
Bio je i kraj posta sa poentom, ali tako antipatično depresivan da sam kvrcnula delete.
Zato ništa ne čekaj, grabi, uzimaj, daj, živi život…

Čekam boju slova...neće. Neću ni da čekam više

Mačeblogeri ili Četiri musketara...

Mače broj 1
Blogeri su zavisnici od pisanja i čitanja postova.

Mače broj 2
Možeš biti na blogu i ako samo komentarišeš, ali to su retke zverke

Mače broj 3
Na blogu hr mi često natrljaju nos pa oštrim kanđice i strogo gledam

Mače broj 4
Ja sam neregistovani gvirkam iz prikrajka, što bi rekli anonimac, sve vidim sve znam, ali se ne dam…

Ovako sam izgledala jutros kad sam čula vremensku prognozu, i vesti

LIFT…
Vraćam se iz snabdevanja i naravno, ko bi se penjao do prvog kata. Ulazim u lift.
Prvih 8 sekundi sve je bilo u redu, a onda
Kvrc, nestade struja, stade lift.
Da li da se derem ili ćutim i čekam.?Ne derem se, a i ko bi me čuo.
Brzo prebirem po sećanju jesam li ili nisam klaustofobična. Valjda nisam kad ulazim u lift.
Onda se nešto ražalostim. Druga bi se zaglavila sa nekim mister Univerzumom, poznatim glumcem, sportistom, a ja sama ko siroče.
Misli se kovitlaju ko zna koliko ću ovako. Gleda me izbezumljeno lice. Duhovi?? Shvatim, ogledalo. Šta ako ovako bude satima??
Imam nekuhani krompir, mogla bih tartar biftek da sam kupila meso, ali cena mu je bila kao da krave pasu na Jupiteru. Voće sam donela sa sela, nemam u liftu. Juhicu iz kesice tek niti imam kesicu niti plin i lonac.
Noge počeše da me bole od stajanja.
Nema stolice.
Slušala danas vesti.
Što ako je počeo treći svetski, ili bacili atomsku, ili neka nova boleština puštena sa lanca?? Naćiće me svemirci za sto, ma šta sto, za hiljadu godina. U ruci ću držati nejestivu hranu, ono ogledalo će biti zamućeno od moje panike. I što im reći posle toliko vremena??
Možda da smo bili civilizacija?? Hmmm…
Kvrc, dođe srtuja, pođe lift a ja iz njega izletih kao iz topa. Bilo je to najdužih minut i dvadeset sekundi u mom životu.

SRCE…
Srce je jedan od važnijih organa…kažu.
U zavisnosti da li ste romantičar ili realističan, ono može da pati, bude probodeno, darovano, zgaženo, ili da pumpa brže ili sporije krv koja trčkara po organizmu…
U oba slučaja to je organ zafrkant i stalno mu nešto fali.
Kad tugujete za „izgubljenim“ srcem i ne znate kakva je prava patnja kad se srce „uzburka“ kad samo po dve stepenice skačete do drugog, trećeg kata.
Romantiku sam gurnula u stranu, po stubama idem laganije, a za svaki slučaj svako jutro čaj od gloga ubran vlastitom rukom.
Postoji i kontraindikacija za glog: oni koji putuju na metli bolje da ga ne uzimaju da ne otkaže nešto.

Menjam jednu romatičnu patnju za pentranje do petog kata bez lifta…