AnaM

Pričekaj malo…
Prvo čekaš da se rodiš. Meni dosadilo pa sam izjurila van posle sedam meseci. Greška, kad me dočekalo ono mokro, hladno, belo zaurlala sam, ali prekasno
Čekaš da pođeš u školu, kao imaćeš društvo za igru. Nisam ni tu čekala, krenula sa šest. Greška, nije bilo igranje nego učenje.
Sledi čekanje pod satom (nije bilo mobitela) Ko dođe prvi više mu je stalo pa svaki gvirka sa drugog ugla.
Kad završiš školu čekaš da se zaposliš, većina van svoje struke.
Radiš i jedva čekaš mirovinu.
U tom periodu ima razno-raznih čekača, muž-žena, deca, bolje mesto, drugi grad, godišnji, dobitak na lutriji…Kao kod svakog čekanja nešto dobiješ, nešto ne.
Kažu ko čeka taj dočeka,
ko ne dočeka, taj se načeka…
Bio je i kraj posta sa poentom, ali tako antipatično depresivan da sam kvrcnula delete.
Zato ništa ne čekaj, grabi, uzimaj, daj, živi život…

Čekam boju slova...neće. Neću ni da čekam više