<Vala…
Mrak je obavio grad. Idem kroz stan, ruka polupodignuta i palim svetla.
Nezadovoljna sam jer ne znam što bih za večeru. Nešto da bude fino, da nema calorije, nego da samo daje snagu. Pun frižider, zamrzivač, ali tako nešto ne postoji.
Ulazim ljuta, gladna, nervozna u kuhinju, podižem ruku i capca rap, puče nešto. Ode sijalica u paramparčad.
Nije problem sad ću ja to odmah zameniti. Tolko se razumem u električarske poslove. Za samo koji cm i dohvatila bih, ali mogu samo mahati kroz zrak. Mašem, ništa se ne dešava. Odlazim u sobu gde su rezervne sijalice. Ima svakavih, i onih što štede struju pa pod njima izgledaš kao da su te upravo otpustili iz bolnice. Ima belih, malo grlo, veliko, od 40, 60, 75 nečega. Tražim od 100. Naravno to nema. Volim da vidim po kući, a romantika sveće i sijalice od 40 tog nečega, nije moj fah.
Oblačim se, jurim u radnju, zaboravila masku, vraćam se. Jurim ponovo, suseda mi nešto važno priča o onoj sa trećeg kata. Cupkam, zatvoriće mi radnju. Izlećem iz kuće, sve poledilo ili da zaobilazim celi kvart, ili piruetom do radnje. Vraćam se u stan, druge cipele, maska, novčaniik.
Zatvaraju radnju, sklapam ruke molim da me puste unutra. Prodavačica se smiluje, grabim sve okruglo u kutiji na kome piše 100 i plaćam. Nema sitno.
-Platićete sutra.
Vraćam se liftom, otključavam vrata, maska dole, perem ruke, najzad sam u kuhinji sa sijalicama.
Dižem ruke kao za predaju, propinjem se na prste, još samo malo, malo. Šipak. Visoka sam tamo gde ne treba, ali kad treba promeniti sijalicu prcoljak.
Penjem se na stolicu, škiljim pod svećom u onu rupu gde treba da stoji sijalica. Sijalice nema, a u mene bulji nešto bakelitno li je?? Gledam ja to, gleda ono mene. Jesam li isključila struju?? Nisam garant. Ko će sad tu pipati po mraku. I što fali malo romantike i sveća u kuhinji.
Bauljam po kuhinji. Ništa u frižideru ne mogu naći i mislim si.
Kako je U Vali Morskoj iz dubina.Nema nigde svetla, aparati ne rade, ne zna ni kad će se situacija popraviti.
Vi koji imate struju u svim prostorijama niste ni svesni blagodeti koju podrazumevate. Slikam ti se u tehniku kad joj ne možemo svi poslati koji kilovat struje kao komentar. Znam da bi osvetlili celu Valu, jer takvi smo mi blogeri. Znamo da se grizemo, ali kad nekom treba, tu smo svi da pomognemo.
Zato, oni koji se razumeju u te tandrmoljke, programeri sve znaju, valjda i to mogu, neka kažu kako da pošaljemo malo struje u Valu. .
