AnaM

Jake žene…
Posle susnežice granulo sunce, pa sa prijateljicama pijuckam kavicu na obali reke.
Splav kao splav, ništa naročito. Jedina je razlika što gosti imaju podbradak (čitaj masku), a stolovi razmaknuti. Oni malo prigluvi se deru da ih čuje pola restorana. Poštujemo i mi mere samozaštite, što će reći, sedimo kao da smo se posvađale.

Žali se prijateljica sveže rastavljena
-Muškarci su postali nemogući. Evo ja sam uspešna na svakom polju, imam dobar posao, stan, auto. Ne mogu naći pravog muškarca.
-Možda previše tražiš.
-Ma, ne, znaš mene gde god se uhvatim ja uspešna, ali ne vredi.
-Previše tražiš sigurno.
-Ne, istina je muškići se plaše jakih žena.Ja sam preveliki zalogaj za njih.

I tako se mi žalimo na muškiće, kao sve normalne ženskice. Ona posebno napala jednog da joj nije ni za mali prst, a opet se nešto prenemaže, neće ni vezu, a o braku ni pomenuti. Za susednim stolom, nekoliko muškaraca prisluškuje razgovor. Ne mora se previše ni truditi, sve se čuje. Jedan nešto mrmolji sebi u bradu. Jednog trenutka više nije mogao izdržati, pa će
-Ne plaši se on tebe što si jaka, nećete ruke obarati, nego se ti njemu ne sviđaš.
Pogledasmo se zabezeknuto, i brzo odosmo da šetamo. Mi smo jake žene, neće nas izbaciti iz takta jedan slabić. Ili hoće??