Jeste li ga pogurali??
Svake godine ista stvar, i obećanje neće više.
Meni to ne ide najbolje u glavu, mislim to guranje sata.
Nikako mi nije jasno kako će dan biti duži, kraći, ako premestim sat. Jedne godine sam bila u vremenskoj gužvi pa sam odnela sat iz dnevne u spavaću, iz kuhinje u malu sobu, jedan sam iznela na terasu, u hodniku sam onaj sa zida stavila na policu. Verujte mi ništa se nije dogodilo.
Sinoć sam pomerila sve satove za jedan sat nije mi se dalo ustajati posle ponoći.
Jutros blaženo spavam, celi soliter huči. Psi se deru da neće u šetnju po novom satu nego po svom u glavi, znate gde im se ujutro žuri. Treskaju vrata, lift ide prepolako, nadvikuju se i grde susedi, deca plaču, što nema vrtića, malo veća se deru hoće igrice a ne učiteljicu na kompu. Uobičajeno jutro, samo ja kvarim jer spavam dubokim snom.
Probudi me telefon
-Gde si ti??
Šta se dogodilo??
Noćas se probudila i nemam pojma koliko je sati. Znam, da su naredili da se oko dva pomera sat, i zaboravila da sam to navečer već uradila. Mobitel i komp imaju vreme koje se menja automatski, ali se mobitel predomislio pa ukinuo samoinicijativno tu opciju. Pogledam, na jednom 3, na drugom dva. Krenem odlučno po kući i sve satove narihtam. Da li sam još spavala dok sam to radila, ili je neki duh krenuo zamnom, ne zna se, tek ujutro dva sata unapred sve kucka. Izgleda da je u drugom pravcu trebalo vreme pogurati.
I koliko je sad ustvari sati??