AnaM

Uf… puf… evo me…
Meca blog dana.
Malo malo pa gvirnem kako se ljuljuškam na naslovnici… Lepo, pa to ti je.
Bilo je više mojih klikova, nego svih blogera skupa. I blogeri se pokazali, koliko voliš komentara, kao da su znali da ćemo se rastati na neodređeno.
Ćvrkam na blog, nema ništa. Samo da nije pao sistem pa da me niko ne vidi. Čvrknem na druge sajtove. Ništa.
Nisu valjda svi popadali od ljubomore što sam na naslovnici??
Nisu pali, ja sam opala, to jest moj internet.
To nije ništa. Zovem provajdera prvi dan
-Javi mi se mašina,oš ovo, oš, ono??
Ne znam koji je to broj, niko ne kaže, dok doterah do živog čoveka u nesvest da padnem, ali dobih…
-Sačekajte 1minut.
Čekam
-Sačekajte 1 minut.
-Čekam već tri puta po minut-derem se ja, ali mašina je to, nije histerična, pa produži,
-Molim, sačekajte 2 minuta.
Čekam
Onda je bilo 6 minuta, i na kraju dobih živog sagovornika. Ljubazno se ispričasmo, odmah će to završiti, samo da imam malo razumevanja.
Subota, pa nedelja. Idem ponovo zvati. Sad mi se ne javlja ni mašina da čekam, odmah me skinu sa diskusije i bockanja brojeva.
-Prijavljene su smetnje na broju sa kog zovete, imajte razumevanja.
Imala sam razumevanja koliko sam imala,ponedeljak, utorak, ali i to se istrošilo, pa zovem ponovo, onako izdaleka, kao prijavljujem nešto novo, samo da se dočepam živog čoveka.
-Imajte strpljenja.
-Ma, strpljenja imam, ali internet nemam, ne mogu da mrdnem iz kuće.
-Dajte broj mobitela, i odmah ćemo to rešiti. Dam.
Onda smo se nekoliko dana pričali mobitelom, nosila sam ga i u zahod. Morala sam zaveli me kao hitan slučaj.
Da post ne bude kao rat i mir dogačak, a bio bi i duži, evo mene, stigla ja, internet i Imajte razumevanja što post nije bolji…
Na slici su čekači na ulici…njih je provajder otkačio na duže, a ja prošla po hitnom postupku cirka sedam dana…