AnaM

…
Pre dvanest godina kupila sam digitalni foto aparat. Za moje znanje i potrebe, taman. Služio me verno, zadovoljan on, zadovoljna ja. Posle 10-15 000 fotografija , malo počeo da štuca. Molila sam ga još samo malo da izdrži, pa ga popravljala, pa… i tako izdržao još dve godine. I stade, dosadilo mu da radi, hoće u penziju.
Odem u radnju gde sam ga kupila, nema više ni radnje.
Ništa, idem dalje. Gledaju me prodavci kao da tražim kartu za svemirski brod. Jedan reče da je to isto kao da tražim gramofon ili kasetofon. Imam ja i tih kaseta i ploča, žao mi da bacim, ali on nema aparate, samo trabunja. Na kraju ipak, posavetovaše da potražim na internetu.
Potražila.
Našla

Zvala za informacije.
-Jeste li profesionalac??
Nisam znala, pa mi pojasni.
- Da li su vaše slike objavljivane??
-Jesu, iskreno odgovaram
-Gde??
-Blog.hr, bile su i u fotoblogu-sva ponosna odgovaram.
Molim uredništvo da malo poradi na marketingu reklame, jer nisam inpresionirala prodavca. Možda i jesam, jer mi je ponudio odličan foto aparat za 10 000 EU. Toliki profesionalac i nisam.
Sad idem da održim konferenciju na najvišem nivou sa mojim Samsungom. On još malo da radi do penzije, a ja ću mu kupiti novu karticu, ili već što želi.
Zakazala sastanak digitaliću na najvišem nivou, servis za popravke sutra…
Ako je na mene pobećiće od svog „doktora“

">