AnaM

Vazna…
Ne znam kako vi, ali ja kad nešto radim, to uradim temeljno.
Popila sam jutarnju kavicu, malo ostalo, pa ponela u dnevnu sobu.za posle doručka.
Volim sebi da ugađam.
Skuhala sam si čaj u pravi čajnik. Servirala kinesku šalicu. Pored neki neindentifikovani komadići testa pečeni u pekari u porculanskom tanjiriću, slankasti pa lisnati. Da sve bude lepše, stavila sam i vaznicu sa jednim cvetom. Delovalo je privlačno kao da si treba otvoriti apetit, a ne izgubiti 5kg.
Upalila sam TV, mislim otvorila program, nisam šibicama potpalila, mada ne bi bilo greške kad pogledam kakav je program.
Blaženo sam se zavalila u fotelju. Sve je bilo kako treba, osim neke zdelice koja je ostala od večere, greha ponoći.
To ću skloniti.
I tad je počelo
Ona šalica sa kavom je skočila na bledo zeleni kauč. Ja za njom da spasim kavu, kauč, katastrofu.
Saplićem se o papuču, gubim ravnotežu i hvatam se za spas…vazna od 10 cm. Vazna ne izdržava atak, prevrće se po testu, baca ih na pod, trn ruže zabada mi se u prst. Derem se iz petnih žila. Ne znam zašto urlam da li zbog razbijene šalice, polomljene vaznice koja je generacijama u familiji, i baš je moja generacija prekinula tu tradiciju.
Iskreno, najviše se derem na sebe jer ću sad to sve morati pokupiti. Nema foto, bila bi to fotografija za pamčenje, ali fotić se pokvario…
Kakav divan početak nedelje…
Budite mi zdravi veseli i pomalo šaškasti, jer život je samo jedan, a greške koje ne napravite sada, ko zna da li ćete moći kasnije.

Ne mora samo mace, mnogi vole kuce