|
petak, 10.09.2021.
Memorijski krevet...
Donela sam važnu odluku, promeniću krevet.
Dolazi zima, treba se spremiti za zimski san, naročito mece.
Sa prijateljicom šetam gradom obilazeći radnje sa nameštajem (jedva nađosmo poneku) Po radnji šetaju ljudi razgledajući kao da su u muzeju, pobegli ustvari od lošeg vremena. Mahnem rukom prodavcu.
-Kupila bih krevet.
-Za jednu. dve ili za osobu i pol’??
Ne znam kako to izgleda za osobu i pol’ krevet?? Kakve su to pola osobe, sigurno manekenke. Šta će mi ona u krevetu?? Možda to kupuju oni koji do pol’ noći spavaju u jednom krevetu, a od pol’ noći u bračnom, pretpostavljam.
-Za mene,- pa neka me proceni i uvrsti gde treba.
Odvede nas prodavac do nekog sanduka na njemu nešto belo, meko, kaže to je memorisjka pena. Gledam onaj sanduk i nikako mi nije jasno kako se tu spava. Posteljina popada po podu, garant. I gde se su one šipke iznad glave da se uhvatiš za njih, ili na dnu „kreveta“ stranica da se odupreš. Ko je shvatio shvatio, ko nije i neće.
Hvali on penu na tom sanduku.
-Sve upamti, pa vas prepozna i ugađa vam kad drugi put legnete.
-Šta ima krevet da pamti, i užasa, još da priča drugi put šta je bilo prošle noći.
-Neću taj nemoralni krevet. Imate li normalne, šipka, okvir,- pokušavam objasniti..
-To vam nije moderno, nećete to nigde naći.
Nije mi što će ta memorija upamtiti hopa cupa, nego što će me izdati za one večernje skivene grehe, čokolada sa lešnjakom, nutela i dve šake badema…
Kako to posle objasniti??
Ko još kupuje krevet izdajicu, koji sve pamti da mi je znati??
|
- 12:06 -
Komentari (41) -
Isprintaj -
#
četvrtak, 02.09.2021.
Rujan...
Kalendar je slika koju mi je dopustio da objavim Gogoo.
Hvala
COTINUS COGGYGRIA ili ruj, zacrvenio šumama, uterao crvenilo svima u glavu i novčanike…
Jesen je najlepše godišnje doba. Vrućine se povukle, a kiša i vetar nisu stigli. Ptičice cvrkuću, trava se ponovo zeleni, idila.
Dečica kreću u škole po znanje natovarena knjigama kao da sele na drugu planetu, mobilnim aparatima, ako bude online. Obukla nova odelca, tenisice i veselo komuniciraju sa drugarima mobitelom…
Ne gleda se koliko to košta. Mora se.
Ženskice skakuću veselo kupujući tone voća i povrća spremajući zimnicu, jer domaće je najbolje.
Ne gleda se koliko to košta. Mora se (ne mora, ali atavizam duboko usađen iz prvobitne zajednice, izbija)
Muškići opremaju svoje ljubimce, automobilčiće, za zimu.
Ne gleda se koliko to košta. Mora se. (Ne mora, ali autić je član obitelji)
Bankari veselo trljaju ruke… biće kredita i za ogrev.
Gledaju koliko to košta, i vesele se, što se mora mora se…
Raduje se jeseni i corona. Zvali je nezvali, dolazi već treći, četvrti, ko zna koji put. Očito je ženskog roda jer dolazi svaki put malo drugačije našminkana. Ima da protrese i vakcinisane i nevakcinasane, ne bira.
Ne pita koliko to košta, došla, zašla pa kog’ našla…
Cvrkućite ptičice, i ja bih na vašem mestu, ali ovako više mi dođe da vrisnem…
Još samo čekam zimu i sledeću godinu za kad su najavili prvi zvanični kontakt i dolazak svemiraca… Samo su mi još oni falili.
Pesimisti stoj, optimisti napred.
Nije sve crno, evo na blogu se okupilo društvo i cvkuće skoro u punom broju…
Ko je za kavicu, ja došla prva
|
- 09:55 -
Komentari (31) -
Isprintaj -
#
srijeda, 01.09.2021.
Blogoskop...
Horoskop ili blogoskop, kako ko voli.
Svaki znak ima svoje mane i vrline. Moje iskustvo, kratko, ali slatko.
Ovan kad te nabode deset godina ne možeš doći sebi, menjaš nik da te niko ne prepozna, a opet milo ti kad svi znaju ko si.
Bik bi trebao biti magarac, koliko je tvrdoglav. Ne može shvatiti da čovek može i anonimno komentirati
Blizanci su kao blogeri, hteli bi, ali da ne bude.
Rak je osvetoljubiv,badava mu kad je nazadnjak, daje loše komentare na post napisan pre tri meseca
Lav je tsunami 100%. Misliš nešto ti prošlo, a on iskopa tvoj prvi post i nabije ti ga na nos… mijenja mišljenje kad mu ne odgovara. Glavni mu je problem što je dosta lavova, to jest njegovih istomišljenika na blogu, pa karambola koliko voliš.
Vaga šuti na svom blogu, ali okolo olajava i iskopava sve što može naći i u reali i na drugim sajtovima .
Strelac i jarac se udružuju i zajedničkim snagama pišu post, a posle svima objašnjavaju da su sve oni uradili, a taj drugi se kiti njihovim perjem. Da su tuke, ne priznaju.
Ribe nit’ smrde nit’ mirišu. Zauzele sve pozicije na blogu zaboravljajući da riba smrdi od glave, a čisti se od repa… Kad dođe do čišćenja, nastane haos na listama koje nikome nisu važne ali svi bulje u njih. Livnica, to jest lista topova im je trn u oku.
Vodolija na kraju, zna se kakav je to znak, kakvi su mu postovi, komentare svi očekuju od njega da im uljepša dan. To su nosioci znanja, duhovitosti, pomagači nejači, to jest onih koji pojma nemaju o blogirnju, skromni… i tako to. Neću da ih hvalim svi to znaju i sami. Drže blog na dlanu, u srcu… ma nema da nema, genijalac do genijalca….
- Ne prekidaj me… Što kažeš?? Pitaš koji sam znak?? Čekaj, sad samo da napišem komentar… Daj, ne gnjavi, vodenjak sam.
Eto, prekide me i ne znam što sam htela napisati…
Ko se prepozna u pogrešnom znaku, njegov problem. Moj je da li se neko prepoznao ili sam sve fulala…
|
- 08:15 -
Komentari (31) -
Isprintaj -
#
|