Kalendar je slika koju mi je dopustio da objavim Gogoo.
Hvala
COTINUS COGGYGRIA ili ruj, zacrvenio šumama, uterao crvenilo svima u glavu i novčanike…
Jesen je najlepše godišnje doba. Vrućine se povukle, a kiša i vetar nisu stigli. Ptičice cvrkuću, trava se ponovo zeleni, idila.
Dečica kreću u škole po znanje natovarena knjigama kao da sele na drugu planetu, mobilnim aparatima, ako bude online. Obukla nova odelca, tenisice i veselo komuniciraju sa drugarima mobitelom…
Ne gleda se koliko to košta. Mora se.
Ženskice skakuću veselo kupujući tone voća i povrća spremajući zimnicu, jer domaće je najbolje.
Ne gleda se koliko to košta. Mora se (ne mora, ali atavizam duboko usađen iz prvobitne zajednice, izbija)
Muškići opremaju svoje ljubimce, automobilčiće, za zimu.
Ne gleda se koliko to košta. Mora se. (Ne mora, ali autić je član obitelji)
Bankari veselo trljaju ruke… biće kredita i za ogrev.
Gledaju koliko to košta, i vesele se, što se mora mora se…
Raduje se jeseni i corona. Zvali je nezvali, dolazi već treći, četvrti, ko zna koji put. Očito je ženskog roda jer dolazi svaki put malo drugačije našminkana. Ima da protrese i vakcinisane i nevakcinasane, ne bira.
Ne pita koliko to košta, došla, zašla pa kog’ našla…
Cvrkućite ptičice, i ja bih na vašem mestu, ali ovako više mi dođe da vrisnem…
Još samo čekam zimu i sledeću godinu za kad su najavili prvi zvanični kontakt i dolazak svemiraca… Samo su mi još oni falili.
Pesimisti stoj, optimisti napred.
Nije sve crno, evo na blogu se okupilo društvo i cvkuće skoro u punom broju…
Ko je za kavicu, ja došla prva