AnaM

Donela sam važnu odluku, promeniću krevet.
Dolazi zima, treba se spremiti za zimski san, naročito mece.
Sa prijateljicom šetam gradom obilazeći radnje sa nameštajem (jedva nađosmo poneku) Po radnji šetaju ljudi razgledajući kao da su u muzeju, pobegli ustvari od lošeg vremena. Mahnem rukom prodavcu.
-Kupila bih krevet.
-Za jednu. dve ili za osobu i pol’??
Ne znam kako to izgleda za osobu i pol’ krevet?? Kakve su to pola osobe, sigurno manekenke. Šta će mi ona u krevetu?? Možda to kupuju oni koji do pol’ noći spavaju u jednom krevetu, a od pol’ noći u bračnom, pretpostavljam.
-Za mene,- pa neka me proceni i uvrsti gde treba.
Odvede nas prodavac do nekog sanduka na njemu nešto belo, meko, kaže to je memorisjka pena. Gledam onaj sanduk i nikako mi nije jasno kako se tu spava. Posteljina popada po podu, garant. I gde se su one šipke iznad glave da se uhvatiš za njih, ili na dnu „kreveta“ stranica da se odupreš. Ko je shvatio shvatio, ko nije i neće.
Hvali on penu na tom sanduku.

-Sve upamti, pa vas prepozna i ugađa vam kad drugi put legnete.
-Šta ima krevet da pamti, i užasa, još da priča drugi put šta je bilo prošle noći.
-Neću taj nemoralni krevet. Imate li normalne, šipka, okvir,- pokušavam objasniti..
-To vam nije moderno, nećete to nigde naći.
Nije mi što će ta memorija upamtiti hopa cupa, nego što će me izdati za one večernje skivene grehe, čokolada sa lešnjakom, nutela i dve šake badema…
Kako to posle objasniti??
Ko još kupuje krevet izdajicu, koji sve pamti da mi je znati??