Ne znam da li sam pre naučila hodati ili plivati.
Videla sam na drugoj strani sobe poznat omot, nasmešila se i uz povik
-Čokolada.-
Krenula sam koracima pijanog mornara, ali dočepala sam se čokolade. Hodala sam, puzanje nikad nije bio moj stil.
Slično je bilo sa plivanjem
-Vodica – i buć unutra.
Pljuvala sam , batrgala, ali i održavala na vodi, ne baš nekim stilom, ali…
Letenje nije bilo moj način kretanja. Nikad nisam naučila jer kad sam videla da ljudi nestaju u onom avionu, pretvarajući se u mrave, derala sam se i branila od tog neprirodnog krtetanja za mece.
Nikad nisam razmela ljude koji se boje vode, jer se mogu utopiti. Utopiti se u moru?? Svašta.
Začvrljilo sunce, ugrejalo na 37 sterpeni, ne možeš ni disati. Šta ću, pristanem da se postavi bazen gumeni u vrtu. 4prečnik,visina 1.1m, prcoljak, ako nisi Liliputanac.
Nikad da se napuni vodom.
Vruće…
Nestrpljiva sam…
Kad je bilo cirka 30cm uđem u vodu i kao šetam, dobro je za vene… Hodam po ona 4metra i gunđam šta sam dočekala… Mašta stoji, vruće joj pa ne mogu dočarati miris i okus mora.Kuhinjsku sol nisam sipala, morsku nisam imala.
Odjednom me uhvati grč u palac desne noge, pa brzinom munje celo stopalo se zgrči, obori se do lista. Stojim kao roda na jednoj nozi, ne smem ni da mrdnem. U glavi saveti, ako te uhvati grč plivaj rukama prema obali i taj dan više ne ulazi u vodu. Plivaj ti u pola metra, kažem onom glupom glasu u meni.
Grč me uhvati u desnu nogu i tras bum u onu vodurinu.
Ljuta što ću se utopiti u pola metra vode ne mogu ni da izađem iz vode.
Srećom Paja čuo kad sam tresnula, pa počeo da se dere kao da ga kolju, udara krilima, da sruši kavez. Znam da je zaljubljen u mene, a i ja nisam ravnodušna, šta ako je puran, nećemo gledati na svaku sitnicu. Glavnokomandujuući izlete.
-Kažeš da dobro plivaš. Što ulaziš sama kad ne znaš.
Ništa od mog utapanja… još ćete me trpeti na blogu.