AnaM

Ćekaj me, samo čekaj...
Pre pet i pol godina, negde pred Božić, prodaje neki čovek na ulici mladice drveta, voćke.
Kaže dobro je posaditi drvo na Novu godinu, donosi sreću. Gde je mislio da će se to posaditi kad prodaje medju soliterima, nije bitno. Kupim dva stabla, aroniju i marelicu.
Meca stručnjak za mladice.
Posadimo mi, akcenat na ono MI .
Marelica godinu dana kunjala, htela sam je već isčupati, samo neko lišće. Posle dve godine izašli cvetići, oprašili se i počeli plodovi...breskve.
Aronija ni mrdnuti. Raste u visinu. Kaže Google, može izrasti 4 metra. Hm... Listovi liće na aroniju kao što meca liči na morskog psa.
Dobro.
Čekam
I ove, pete, svečano cvetovi, pčelice i plodovi...jabuke.

Sad čekam videti kakva je jabuka. Raste u cvasti, kao aronija ili grožđe. Kad je jučer bila oluja sa tučom, plakala sam ...moje jabučice...
Ostale su čitave.

Čekam dalje kad će se moći gricnuti.
Opravdale su ono
Ko čeka taj dočeka, srećom nisu nastavile,
Ko ne dočeka taj se načeka.