AnaM

Nestanak…
Posle ručka lenškarim i razmišljam.
Rešavam svetsku krizu, saobraćajne probleme, zagadjenu vodu, i hranu punu pepsicida.
Grdim one tamo, što ove ovde, dovedoše tu gde dovedoše. Polako tonem u san. Naporan je to posao.
Vruće mi, a one čarapice me žuljaju. Ja sam jedina osoba na svetu koje čarape žuljaju.
Skinem jednu i zavrljačim je na kraj sobe, pa drugu. Ona prva lepo legla pored papuče, a druga zalepršala i nestala. Gledam poluzatvorenih očiju, upravo sam rešila krizu zagadjene vode, ali druge čarape nema. Zalepršala prema prvoj i nestala.
Otvaram oči. Gledam u tepih kao dete kad se upiški.
Širim oči, nema je.
Ona druga mi veselo maše. Nosi se, ti si tu, interesantni su samo oni koji nestanu. Čarapa se pokunji pored papuče, a ja demonstrativno ustadoh sa kauča. Strogo gledam po sobi. Nema kučeće-mačeće družine, oni su na selu, miševa nema jer su pobegli od soliterske buke, komarci su suviše majušni.

Po svim fizičkim zakonima treba da je tu. Nema je.
Marsijanci ili već tako neka interplanetarna čudovišta.
Garant.
Primetila sam već ranije njihov boravak na našoj planeti.
Lepo stavim u perilicu veš. Negde izmedju pranja i pretpranja nestane čarapa, jedna, dve, tek da nisu par. Nema drap sa šeširom i sive sa mačem. Jedino objašnjenje je neki vitez uzeo onu sa mačem, ali šta će mu ona sa šeširom??

Držim ih u kutiji sve sklopljene po dve, ali vidiš vraga, kad otvoriš kutiju crna sedi sama. Ona sa cica macom, letnja, rosa, koje sam kupila tri u pakovanju, jer je maca prslatka, ali je ne nosim jer je malo debilasta za mene, ima dva komada. Jedan nedostaje. Ukapiram, Kinezi prodaju po tri, valjda su oni prvi videli da su ti Marsijanci tronogi.
Ništa od dremkanja i rešavanja krize, treba rešiti čarapa problem.
Ako neko ima ideju molim da me obavesti.
Lako će me naći, adresa meca sa jednom čarapom.