AnaM

Sve je počelo bezazleno. Stigla sam kući posle uspešnog vikenda (vikend može biti i u sred nedelje, ko mu brani). Ulazim u zgradu, i tada je počelo…
Ljubazno mi otvoriše vrata lifta neki ljudi. Da li sam dan prije lumpovala ili mi je provijant sa sela bio preveliki, ili su oni moji saliftnjaci (suputnici u liftu) bili malo krupniji, ne zna se. Zna se samo da smo se zaglavili izmedju prvog kata i prizemlja, da je jedan počeo panično pritiskivati sve gumbiće i urlati, da sam se uplašila kao da sam jedini preživeli u atomskom ratu… i sve je počelo zvoniti. Lupali su u vrata… i sve se samo sredilo osim onog što se derao.
Ulazim blažena u svoje carstvo, i tras bum, eksplodira mi žarulja koja je tu stajala sigurno pola veka….Sad se setila izvršiti samoubistvo. Naravno, nije pregorela kao ove omladina žarulje, nego se komad zadržao na onom u što se uvrti, komad lebdi preteći na ulazu neželjnom ulazniku, a neki delići su se rasprsnuli po celom susedstvu, soliteru, vasioni…