Marketing
Dogodilo se na jučerašnji dan…
Sve je počelo bezazleno. Stigla sam kući posle uspešnog vikenda (vikend može biti i u sred nedelje, ko mu brani). Ulazim u zgradu, i tada je počelo…
Ljubazno mi otvoriše vrata lifta neki ljudi. Da li sam dan prije lumpovala ili mi je provijant sa sela bio preveliki, ili su oni moji saliftnjaci (suputnici u liftu) bili malo krupniji, ne zna se. Zna se samo da smo se zaglavili izmedju prvog kata i prizemlja, da je jedan počeo panično pritiskivati sve gumbiće i urlati, da sam se uplašila kao da sam jedini preživeli u atomskom ratu… i sve je počelo zvoniti. Lupali su u vrata… i sve se samo sredilo osim onog što se derao.
Ulazim blažena u svoje carstvo, i tras bum, eksplodira mi žarulja koja je tu stajala sigurno pola veka….Sad se setila izvršiti samoubistvo. Naravno, nije pregorela kao ove omladina žarulje, nego se komad zadržao na onom u što se uvrti, komad lebdi preteći na ulazu neželjnom ulazniku, a neki delići su se rasprsnuli po celom susedstvu, soliteru, vasioni…
Mora i nešto treće, šuljam se, bauljam do sledeće rasvete…
Ha, nema treće, blaženo odahnem i…
Raspakiravanje, naravno, via frižider…
Prilazim mu ne očekujući da me zagrli, ali ni onu hladnoću sigurno nisam zaslužila. Zašto se ljuti, pitam se?? Podignem glavu, kad na njemu zasvetli -18. Pojma nemam šta mu to znači, ali znam da mi se ne dopada. Sad ja panično pritiskujem gumbiće,i… sve se ugasi. Eto, tako ti i treba grdim sebe. Nisam htela -18, sad nema ništa. Duvaj kad hoćeš nešto ohladiti. Gde li su uputstva za to digitalno čudo?? I počnem najsigurnije, lepi moj frižiderčiću, srećice hajde radi, videćeš što ću ti nešto dobro kupiti… hoćeš škampe, tortu, neku žicu, žaruljicu u bojama ili novu policu?’ I proradi sve na ono što sam htela…napisa se Economic…
Lepa reč i gvozdena, ili hladna vrata otvara…
Post je objavljen 16.03.2018. u 20:04 sati.