AnaM

petak, 15.12.2017.

Pogodi...

Važna sam u vašem životu, priznali to ili ne.
Drugačiji bi vam život bio bez mene.
Imam ogromnu familiju, praktično skoro po celom se svetu nalazimo.
U svaku kuću ulazimo, nastanimo se i postanemo deo njihove svakodnevnice. Priznajem, ima nekih kuća gde nas nema, ali to su ili neki čudaci, ili neke ustanove.
Plemenita sam porekla, još od doba dvora. Lujevi su me obožavali, a i ostale dinastije nisu mogle bez mene. Očito sam plave krvi, mada se to ne vidi jer ni najsiromašniji ni najbogatiji, ma što to značilo ne mogu bez mene.
Bebence pre nego prohoda na mene se oslanja, i prvi osmeh na licu roditelja je baš ta poza , ja i bebence sa nesigurnim nožicama.
Posle to i nije više tako slatko uvek. Sećam se u miru sam meditirala pored prozora, gledala more koje se peni, valove i tras bum. Dva klinca, pravi hahari, uleteše u sobu sa nekim čudnim kapama, konopcima i pištoljem. Prevrnuše me grubo na pod, zajašiše i počeš da urliču. Vezali su konopac, mahali oružjem, a ja sam se bojala da će me polomiti. Srećom njihova mama uleti u sobu. Mislila sam zavešće red, a ona uzela mobitel i slikala nas. No, svašta sam si pomislila, ali kad sam videla koliko sam lajkova dobila na fejsbuku, bila sam zadovoljna.
Ne volim ni birtije, i tu znaju da se potuku oko mene, bolje reći samnom, pa često izadjem iz tog okršaja zauvek ranjena.
Ima i veselih momenata.
Moja sestična kaže da se nagledala golišavih ženskica, a bome i muškića kojima nešto fali pa ne znaju objasniti šta, samo se okreću, neugodno im. Naravno, ona je u ordinaciji nekog čuvenog doktora, ginekologa, a vrata pored je ambulanta muškog ginekologa, ne znam kako se on zove. Sve joj se zavrti od njihovih priča.
I na kraju,ali ne manje interesantno, za pogadjanje, ja sam san svakog političara. Mene oni žele po svaku cenu. Bore se za mene, na poštene (dešava se) i one druge načine. Zaklinju se i obećavaju sve, samo da me se dočepaju. Ha, kad me se dočepaju, ulaze u zlatan začarani krug. Nikad, baš nikad više niti žele niti mogu da me ostave.
Naravno, ja sam samo stolica.
Ko je pogodio, pogodio, ko nije više sreće u sledećoj sinki priči.

Oznake: Sinki priča

- 15:59 - Komentari (39) - Isprintaj - #