AnaM

Sreća
Sreća je vrlo relativan pojam.
Misliš da si je zgrabio, jer si na vreme dotrčao do javnog WC, kad, on zauzet. Da li ćeš biti bezgranično sretan zavisi od onog što sedi tamo unutra. Možda čita neki zanimljiv post i ode sreća. Još ako ostavlja pristojno svima komentare, pune gaće su ti zagarantovane.
Neko je presretan što je ulovio zadnji autobus do kuće, a neko pati jer je na Olimpijadi dobio tek srebrnu medalju.
Krenem u kupovinu traperica za vrt.

Plivanje u bazenu (čitaj kvašenje kao beba u kadici) nije doprinelo mojoj liniji, pa sam onako pikantno popunjena. Gledam se u onom antipatičnom ogromnom ogledalu samo kroz trepavice. Šta se imam gledati, znam gde sam. Romantiku sam davno zamenila realom i hrabro tražim broj veći. Nešto sam bila neraspoložena jer mi je previše novaca iscurilo kroz prste pa mi je bilo ugodno čuti od prodavačice kako imam divnu liniju, pa duge noge, pa… ma nema takve na kugli zemaljskoj. Posle se ispostavilo, da nema nego broj u koji bi ta manekenka ušla.
Guram se ja u te traperice, guram, ne vredi, neće preko kolena.
-Uvucite stomak i zakopčajte gumb.
-Ne mogu disati.
-Pretrpite se malo, dok ne kupite, a posle ćete lako.
Tog trenutka spazih bele hlače, božanstvene. Stoje u izlogu i gledaju me pozivajući.
-Nije to za vas.
Ona će meni, nije to za mene, pa nisu vruće hlačice, nego duge. Ona me pogleda onako preko ramena kao svakakvog sveta ima. E baš ću da ih probam.
Skidam se u majušnoj kabini, lagano kao striptizeta, brzo i ne može, jer kad se razmahnem, laktom zakačim onu krpu što imitira vrata i sve svoje draži izložim svima u radnji. Uvlačim jednu nogu, pa lagano drugu, i navlačim te prekrasne hlače na sebe.
I…
Tada nastupa trenutak neopisive sreće. Srce mi brže zakuca, briga me za aritmiju, oči se zažare, osmeh od uha do uha… hlače landaraju oko mene. Osećam se nežno, lepršavo, još jedan čovek može pored mene u njih…Hm…to mu zvuči malo perverzno, ali i dalje se smeškam, otvaram vrata da me svi vide. Aha… nikog nema. Malo pre kad sam navlačila one tesne farmerke puna radnja.
Ozarena vraćam hlače, odlazim do prve slastičarne i naručujem ogroman kup.

Sretna sam da bih poletila…
Da, što je prava sreća pitam se…Kupiti prevelike hlače??