Sunce pripeklo više od 40 stupnjeva da procvrči mozak. Bazen, vruća voda, more daleko pa daj što daš, idem u Banat do čuvenih jezera.
Nekad sam oblačila ultramini bikinac, sad mi bade kostim liči više na zimski kaput, ali tješim se, tijelo odlično izgleda ... valjda što se ne vidi sve.
Stojim na obali, ono blato u vodi, pa neko zeleno čudo raste na kupalištu, samo što ne krekeće princ u vidu žabe. Gledam ja vodu, gleda ona nezainteresirano mene. Čujem glas
- Ne znate plivati? Ako, naučićete.
Noge mi u onom ljigavom blatu, sunce prži, tresnula bih ga najradje, ali, što stvarati neprijatelja od dobronamjernog čovjeka. Opet on
-Nije to sramota, ni ja nisam znao, a sad sam šampion.
Gledam trbušastog prvaka kako uvlači trbuh i ne diše, valjda da mu iskoče neki mišići i da ja padnem u nesvijest od ljepote muške.
- Nemoj se bojati, dušo, samo me pogledaj i shvatit ćeš.
Ne znam kakva sam mala, za glavu sam viša od njega, a kako naučiti plivati gledanjem nije mi jasno, ali što je tu je, gledam.
Udje on u vodu, tupe lupe, bape tape, prska 10metara oko sebe. Razbežaše se kupači, jednog zahvati krošeom i potopi, drugog umalo ne posla na onaj svijet, doleteše neki s barkom i spasiše sitnu djecu, a on i dalje lupa po onoj vodi, kao da mu je smrtni neprijatelj. Neko dete plače, doziva mamu, morski pas u jezeru.
Polako se približava obali i kaže.
-Kako ti izgleda?? Vidiš šta je plivanje. Probaj sad i ti tako. Znaš li bar malo da plivaš.
- Pa, održim se na vodi.
- Hajde, onda ću se pobrinuti za tebe.
- Aman čoveče,neću u vodu, ne dopada mi se ta travuljina, ko zna šta ima dole.
- Znam različite stilove, samo mi recite tko vam se sviđa, a ja ću vas naučiti.
- Hvala vam, drugi put... i izlazim iz blata.
On odmahnu rukom, i okrete se drugoj ženskoj žrtvi koja je ipak pristala na učenje plivanja kod šampiona. I poče čas. Ne znam da li ju je učio plivati ili letiti jer ju je držao više za let nego za plivanje. Nakon nekoliko minuta začu se tras-bum, puče šamar i ona žena izlete iz jezera bijesna kao ris.
Ostadosmo obe na obali gledati plivanje šampiona. Dvadesetak metara od obale, odjednom on nestade pod vodom. Pojavi se izbezumljeno lice na površini, pa opet nestade. Bolan grž nacrta omegu na čelu i potonu…Žena samo okrete glavu
- Gledam levo, desno, nigde nekog muškog blizu. I šta ću, skočih u onu blatnjavu vodu, začuh pljusak neko je pored mene skočio i zaplivasmo brzo ka šamionu. Doplivasmo skoro u isto vrme, mladić mi se osmehnu, uhvatismo ga izbegavajući njegove ruke koje kretoše ka našim vratovima, i polako dovukosmo do obale.
-Grč??
Posle, nekoliko sati kasnije, šampion mi se nasmešio
-Dobro se održavaš na vodi, a da te naučim skakati u vodu, nije ti skok nešto naročito…
