AnaM

utorak, 29.03.2016.

Napustila me je... Sinki priča

Počela je da dolazi kod mene u kasno proljeće.
Prvo poneki dan, a kasnije, sve više i više. Nisam ni primijetila da kako ljeto odmiče, sve češće mislim na nju. Otišla sam na more, jednom, drugi put, naljutila se.
Htjela sam da je odbacim, da je valjala ne bi se tako ponašala.
Došla je jesan. Od rane zore sam trčkarala oko nje. Mislila sam kako je privučem. Došla je.
Intezivno smo se družile.
Mislila sm da mi ne treba, da pretjerujem, ali potsvesno, znala sam da ne mogu nadjem drugu. Nisam htjela drugu, željela sam samo nju. Hoću da bude samo moja, neću zamjene.
Mogla sam joj naći zamjenu, lakše i jednostavnje, ali... Mora da je to neki atavizam u meni, hoću pravo, prirodno, neobojeno, bez dodataka koji garantuju izgled i trajnost.
Kad je jesan zavšila, odahnula sam
Tu je.
Doselila se kod mene. Dala sam joj sobu sa terasom.
Bunila se da je to najtoplija soba u stanu. Radijator je bio na zidu od kupaonice, drugi na zidu od kuhinje. Obje smo grdile arhitektu, ali što je tu je. Otvorila sam prozor, pa neka se luftira.
Ne znam što se počelo dogadja.
Neprimjetno je odlazila, malo po malo.
Nestajala je. Njezina sobica postaje sve veća.


Volim naša večernja druženja kad sjednem u fotelju, podignem noge na kauč, nešto grickam i čitam ili gledam TV.
Tu sam je izgleda i izgubila .... nekako je utanjila, sve manje je zimnice koju sam kao vjeverica skupljala ...

Ona utanjila, a ja postala dupla…

Oznake: Sinki priča kredit, zimnica

- 13:18 - Komentari (11) - Isprintaj - #