Vjerovali ili ne, ovo ćemo pojesti…
Prvo će se sve zazeleniti u posudicama.
Onda će iz ovih malih posuda skočiti u veliku zemlju.
Tamo će se još više zazeleniti, dobiće cvetove, lišće i zavući se pod zemlju. Svaka biljka ima neku drugu ideju.
Mi ćemo svako veče polivati kad nema kiše, a kad pada grdićemo što ne prestane i nadati se da ne pravi blato.
Napraviće se paradajz i paprika i krastavac i luk i kromir i šargarepa i svašta još.To ćemo kopati, čupkati biljke koje su svojom voljom tu izrasle, na naš užas, posebno moj jer korov bolje raste od onog što hoćemo pojesti.
Na svom putu će dobiti goste svakave bube, puževe,
krtica, komšijin pas, i mačak koji voli da legne na sveže prekopanu travu.
Ptičice neće samo umilno cvrkutati, nego će probati pozobati seme. Nih čeka ove godine iznenadjenje, nabavila sam CD, neću reći koja je muzika, i objesiću na granu. Vetar duva, ptice ne sleću… nisam im pogodila muziku…
Ne stavljamo hemiju na sve to, kažu zdravo je… To zdravlje je ukusno, ali ruku na srce, lakše je kupiti sve u samoposluzi pa neka kaže šta ko hoće. Nikad nije bilo jeftinije povrće nego prošle godine kad sam mu se klanjala celo leto i vrtela oko njega kao da je filmski glumac, a ne luk i krompir…
Nastaviće se…